Manje od godinu dana nakon što je ponovo izabran za predsednika Turske, Redžep Tajip Erdogan je pretrpeo najteži politički poraz od dolaska na vlast 2002. godine. Jasna pobeda turske sekularne opozicije na lokalnim izborima rezultat je oštrog protivljenja predsedniku i, pre svega, njegovoj ekonomskoj politici. Mnogi glasači i pristalice AKP su rezignirani i uplašeni od promenljive ekonomske politike, porasta životnih troškova i rastuće inflacije, koja je u februaru dostigla 67 odsto. Upravo su Erdoganovi potezi i mere za suzbijanja inflacije izazvali široko nezadovoljstvo i nisku izlaznost birača.
Rezultati lokalnih izbora u Turskoj su za opoziciju najbolji u poslednje dve decenije. Ovako velikom uspehu se malo ko nadao jer je među opozicionim biračima postojala apatija. Pristalice vlasti su, po svemu sudeći, veoma razočarane stanjem u državi i vođenjem politike, pa su, umesto da izađu na izbore, odlučile da apstiniraju.
Gubitak glasova AKP nije povezan samo sa strategijom konkurentske CHP već i s rezultatom onih političkih snaga koje su podržavale Erdogana na parlamentarnim i predsedničkim izborima koji su održani prošle godine.
Vodeća opoziciona partija, sekularna Republikanska narodna partija (CHP) osvojila je 37,7 odsto glasova, nadmašivši tako 35,5 odsto vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP). Ono što je pobedu opozicije učinilo istorijskom jeste širenje njenog uticaja izvan tradicionalnih urbanih uporišta, sve do područja koja su se dugo smatrala bastionima vladajućeg AKP. Ne samo da je opozicija zadržala ključne gradonačelnike Istanbula i Ankare već je osvojila i veliki broj drugih gradova i naselja koje ranije nije uspevala.
Uspeh ekstremnih frakcija, koje predstavljaju Nova partija blagostanja (IRP) i Partija nacionalističkog pokreta (MHP), pokazuje i nezadovoljstvo Erdoganovog tvrdog biračkog tela. Zbog previše blagih stavova o verskim i nacionalnim pitanjima ti birači su rešili da glasaju za IRP i MHP.
Izbori su pokazali da se AKP suočava s gubitkom popularnosti, te da postoji jasna ideološka podela unutar Turske. Erdoganov AKP, koji predstavlja tvrdu liniju islamista, sukobio se sa sekularnim vrednostima koje podržava i promoviše opoziciona CHP.
Aktuelni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu je pobedio tesno u trci za gradonačelnika 2019. Njegova pobeda tada je bila udarac za Erdogana. Ovog puta je ubedljiva pobeda Imamoglua dodatno učvrstila na poziciji glavnog Erdoganovog konkurenta.
Ovaj neočekivani poraz AKP na lokalnim izborima će imati dalekosežne implikacije i na Erdoganovu političku budućnost. Prinuđen je da bar zasad odloži svoj plan o ustavnoj reformi koja bi mu utrla put za treći mandat. Štaviše, suočava se sa sve većim pritiskom da podnese ostavku i pre 2028, do kada traje njegov predsednički mandat.
Posle više od dve decenije neprikosnovenosti, jasno je da se Erdoganova vlast topi i da on više ni izbliza nije tako snažan i nepobediv.
NE PROPUSTITE
