Gruzija je krajem prošle godine dobila status kandidata za pridruživanje EU i jasno postavljene uslove koje mora da ispuni da bi u budućnosti postala punopravni član. Kako prema istraživanjima javnog mnjenja preko 80% stanovništva podržava evropski put Gruzije, ta se odluka tada slavila na ulicama Tbilisija. EU je zaključila da toj zemlji treba omogućiti status kandidata ne samo da bi zadovoljili stanovništvo već i da bi sprečili da Gruzija sklizne ka Rusiji. Nije bilo teško predvideti da Moskva neće sedeti skrštenih ruku nakon ove odluke EU. Jasno je da Rusija neće tek tako pustiti Gruziju iz svog čeličnog zagrljaja pa je preuzela oprobane mehanizme poput širenja lažnih vesti, hibridnih dejstava i direktnog uticaja na političke aktere ove male kavkaske države. Podsećanja radi, 2008. Rusija je pokrenula invaziju na Gruziju nakon što su zapadni čelnici na samitu NATO u Bukureštu Tbilisiju ponudili mogućnost članstva u Alijansi. Zapad tada nije ništa učinio i nije zaštitio Gruzijce pa je Putin za samo nekoliko dana slomio otpor gruzijskih snaga. Samo nekoliko meseci od dobijanja statusa zvaničnog kandidata za članstvo EU u Gruziji sve više vri. Povod za novu krizu i nestabilnost jeste zakon o stranom uticaju, koji se ponovo posle godinu dana vraća u parlament. Kontroverzni zakon je krojen po uzoru na ruski zakon iz 2012, čiji je cilj potpuno ućutkivanje civilnog društva i nezavisnih medija. Tekst je u suprotnosti sa evropskim vrednostima pa bi njegovo usvajanje, koje se očekuje do juna, automatski ugrozilo približavanje EU.
Zbog toga nedeljama unazad hiljade ljudi protestuje na ulicama Tbilisija, zahtevajući povlačenje spornog zakona. Pod pritiskom javnosti u martu prošle godine ovaj zakon je povučen iz procedure, što se ovog puta izgleda neće desiti. Vlada se pravi i gluva i slepa na proteste i međunarodnu osudu.
Posle represije na ulicama gruzijske prestonice, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 1. maja izdala bedno saopštenje u kom osuđuje „nasilje na ulicama Tbilisija“ i izražava svoju „zabrinutost“ zbog zakona o stranom uticaju.
Prozapadno orijentisana gruzijska predsednica Salome Zurabišvili je saopštila da će, ukoliko zakon bude usvojen, staviti veto na njega.
Međutim, to bilo samo simbolično pošto vladajuća stranka može da nadjača predsednički veto jer ima dovoljno glasova u parlamentu. Gruzijski moćnik, oligarh i osnivač vladajuće partije Gruzijski san Bidžina Ivanišvili nedavno je održao antizapadni govor, optuživši opoziciju i gruzijsko građansko društvo da podstiču revoluciju kako bi zbacili vladu i destabilizovali zemlju. Najavio je i represiju nad svim protivnicima vlasti posle parlamentarnih izbora koji se održavaju u oktobru ove godine. Da apsurd bude veći, Ivanišvili poseduje francusko državljanstvo, koje je dobio 2010. godine, a Francuska mu je 2021. dodelila Orden Legije časti. Zauzimajući otvoreno proruski stav, vlada u Tbilisiju postavlja izazov Briselu kako da reaguje i onemogući skretanje Gruzije sa njene evropske putanje. EU ima na raspolaganju alate u vidu uvođenja sankcija Ivanišviliju, zaustavljanje evropske finansijske pomoći (EU najveći donator Gruzije, blizu 80 miliona evra godišnje) ili povlačenje statusa kandidata za članstvo u EU. Brisel je u delikatnoj situaciji. Bez sumnje, Putinov uspeh bi bio ogroman ukoliko bi EU povukla odluku o dodeljivanju statusa kandidata Gruziji.
Eskalacija krize u Gruziji stavlja u iskušenje ozbiljnost i kredibilitet evropske politike. Vrlo brzo će se videti hoće li EU konkretno delovati i pomoći proevropskim snagama u Gruziji ili će, kao po običaju, davati isprazna saopštenja i jalove pretnje.
NE PROPUSTITE
