Iako je dekret potpisao svega nedelju dana ranije, delimično ga je suspendovao, uz obrazloženje da su određene zemlje pokazale konstruktivan stav i spremnost na pregovore. Dok je prema mnogim državama ublažio mere, Donald Tramp je prema Kini zauzeo znatno oštriji pristup, uvevši carine na kinesku robu, koje dosežu do čak 125 odsto.
Međutim, dobri poznavaoci prilika smatraju da je ovaj manevar više taktički potez ograničenog dometa nego pokazatelj stvarne stabilizacije. Iako su tržišta reagovala smirivanjem u kratkoročnoj perspektivi, dominira opšti osećaj neizvesnosti koja lebdi nad budućim ekonomskim kretanjima. Od trenutka Trampovog povratka u Belu kuću, stručna javnost, ekonomisti, politički komentatori i profesori neprestano pokušavaju da dešifruju niz političkih i ekonomskih odluka, koje često deluju improvizovano, neusklađeno i međusobno kontradiktorno.
Američka unutrašnja i spoljnopolitička orijentacija postaje sve više nepredvidiva, vođena impulsivnošću i populističkom retorikom. Nedoslednost u odlučivanju ozbiljno narušava kredibilitet SAD, ne samo na međunarodnoj sceni nego i u odnosima s političkim saveznicima. Za razliku od svog prvog mandata, kad je bio očito nepripremljen ali okružen nekim vrlo iskusnim i stručnim ljudima, u drugom mandatu Tramp se odlučio za uži krug lojalista, često bez političkog i institucionalnog iskustva. Ovakva kadrovska politika dodatno komplikuje donošenje promišljenih odluka, naročito u oblastima međunarodne trgovine i makroekonomske politike.
Uvođenje visokih carina i najave o „reindustrijalizaciji“ sve više prete da proizvedu kontraefekte, usporavanje privrednog rasta, rast inflacije, ulazak u recesiju i gubitak međunarodnog poverenja. Takođe, zabrinjava pasivnost Kongresa, u kojem većinu čine republikanci. Umesto da deluje kao legitimna protivteža izvršnoj vlasti, zakonodavni organ, u velikoj meri, prećutno podržava predsednikove odluke, zanemarujući potencijalne dugoročne posledice.
Poslovni i finansijski sektor, koji je u ranim fazama Trampove administracije pružao značajnu podršku u očekivanju poreskih olakšica i deregulacije, sada izražava sve dublje razočaranje. Agresivni protekcionizam, koji je prvobitno delovao kao politička poruka bez stvarnog operativnog značenja, sada poprima konkretne oblike, ozbiljno ugrožavajući temelje globalne trgovinske arhitekture. Privremena suspenzija carinskih mera, koja je vremenski oročena na devedeset dana, ne predstavlja održivo rešenje. Naprotiv, kako upozoravaju brojni eksperti, ovo je bumerang koji se može vratiti s još razornijim posledicama, kako za američku, tako i za globalnu ekonomiju. Umesto stabilnosti i predvidivosti, svet ulazi u novu fazu povećane nesigurnosti, političkih tenzija i tržišnih spekulacija.
U ovom trenutku, jedino što preostaje jeste nada da iza haotičnih spoljnopolitičkih i ekonomskih mera ipak postoji makar minimalna racionalna kalkulacija i dugoročna vizija. SAD rizikuju da ne samo sebi već i globalnoj stabilnosti nanesu ozbiljnu i dugotrajnu štetu.