Hajde najpre da raščlanimo šta je uopšte amaterizam. To je, ukratko, snažna želja izvesnog broja muškaraca i žena da se bave pozivom/poslom za koji nisu obučeni, kome nisu dorasli i kog rade loše, a da pritom očekuju da se njihovim amaterskim udarcima gleda kroz prste jer da su oni, je li, „amateri“.
Kako sam u prvom nastavku antiamaterskog traktata - prekinutog osvrtom na crkveni proces veka - napisao (a vi zaboravili): ne postoje hirurzi amateri, građevinski inženjeri amateri, ekonomisti amateri, vojni piloti amateri... Da ne nabrajam dalje: u profesijama i poslovima od čijeg stručnog obavljanja zavise životi i imovina amaterima nema pristupa.
I to je tako i u Srbiji u svim delatnostima osim politike, koja je gotovo u potpunosti prepuštena amaterima, iako su loše politike katastrofalnije po istoriju od katastrofa eventualnih amaterizama u gore navedenim profesijama, u kojima je amaterima pristup zabranjen.
Kako takođe onomad napisah, profesionalizam sam po sebi nije nikakva garancija političkog kvaliteta, ali je garancija političkog uspeha. Dočim je politički amaterizam - bez obzira na plemenitost pobuda, tako karakterističnih za amatere - garancija permanentnih uprda u čabar.
Pretpostavljam da ste do sada dokonali da ciljam na vrišteći amaterizam srbskih opozicionih stranaka, bespravnih naslednica amaterskih brljotina profesionalizovanih amatera s dna kace, Koštunice i JexS-a Tadića.
Moju bi neznatnost zabolela mindža zbog šteta od opozicionog amaterizma po srpsku istoriju i život - kao što ju je oduvek bolela za amaterske umetničke urađevine - pod uslovom da politički amaterizam ne utiče i na moju biografiju i moj život.
Umetnički amaterizam karakterišu nekolike manjkavosti - loše vladanje umetničkim tehnikama i nizak stepen umetničke artikulacije, koji se, kako rekoh, amaterima prašta zbog amaterizma. (Mada ja ne praštam.)
Politički amaterizam karakterišu iste te manjkavosti, dodatno komplikovane još nekim. Prva manjkavost - loše vladanje političkim tehnikama - ogleda se u nesposobnosti političkog organizovanja; druga manjkavost - nizak stepen političke artikulacije - ogleda se u nemuštosti ili krajnjoj uopštenosti političke artikulacije, što će reći preciznog pozicioniranja unutar političkog spektra, potom prezentacije političkog programa i - najvažnije - spiska mehanizama kojima se (nepostojeći) programi nameravaju sprovesti u delo (naravno, u granicama mogućnosti).
Možda se pitate koje su to dodatne manjkavosti koje umetnički amaterizam nema. Evo koje, što reko Blic. Umetnički amateri - koliko god neuki bili - amaterizmom se bave (sama reče kaže) iz ljubavi prema umetnosti, za razliku od političkih amatera, koji se - čast retkim izuzecima - politikom poglavito bave iz ljubavi prema lakom kešu, lakoj slavi, lakoj mindži i lakoj moći. Prekardaših. Nastavak u ponedeljak. Tko zna, možda ovo preraste u Nedelju kulture političkog amaterizma.
