Za mnoge izvan diplomatskog sveta to je možda samo još jedna međunarodna skraćenica. Ipak, CSW je jedno od ključnih mesta gde države razgovaraju o standardima u oblasti prava žena i pokušavaju da usaglase pravce budućih politika. Ovde se ne potpisuju međunarodni ugovori, ali se usvajaju politički dokumenti koji kasnije često postaju smernice za nacionalne politike i zakonodavstvo.
Zato je dobro biti ovih dana u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde je veoma živo. Rasprave se vode u različitim salama - od velike sale Generalne skupštine do manjih prostorija, u kojima se održavaju brojni sastanci i događaji. U isto vreme zasedao je i Savet bezbednosti, čiji smo rad mogli da pratimo takoreći iz ptičje perspektive. Da odmah razjasnim - ne aludiram na film „Let iznad kukavičjeg gnezda“ i Savet bezbednosti.
Ovogodišnje zasedanje CSW ima i dodatnu simboliku: održava se tri decenije nakon usvajanja Pekinške deklaracije i Platforme za akciju, dokumenta koji je postavio temelje savremenih politika rodne ravnopravnosti širom sveta. Trideset godina kasnije, mnoge države upravo kroz taj okvir pokušavaju da sagledaju koliko je napretka zaista ostvareno i gde su najveći izazovi.
To smo radili i mi u instituciji poverenika. Istraživanje o sprovođenju Pekinške deklaracije u Srbiji, koje smo izradili uz podršku UNDP-a, predstavio sam upravo ovde na CSW, kao doprinos toj globalnoj proceni. Na kraju zasedanja države članice usvajaju takozvane usaglašene zaključke, politički dokument koji predstavlja zajednički imenilac različitih pristupa i politika. Ovogodišnji tekst posebno naglašava nekoliko važnih tema: ekonomsku nezavisnost žena, borbu protiv nasilja, ravnopravnost na tržištu rada, kao i potrebu za većim učešćem žena u političkom i ekonomskom odlučivanju. Drugim rečima, to su zadaci koji ostaju visoko na agendi u 2026. i u godinama pred nama.
Ipak, CSW nije samo skup formalnih obraćanja. Jedan od najdinamičnijih delova programa čine takozvani side eventi - događaji na kojima države, međunarodne organizacije i institucije predstavljaju konkretne politike i iskustva. Jedan takav zapažen događaj organizovala je i ministarka Tatjana Macura, gde se razgovaralo o politikama koje mogu doprineti većem ekonomskom i društvenom učešću žena. U diskusiji su učestvovale i ministarke iz Turske, Azerbejdžana i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i potpredsednica vlade Slovačke. Na samom zasedanju CSW govorile su i druge članice delegacije Srbije: ministarka Snežana Paunović, koja je predvodila delegaciju, ministarka Jelena Žarić Kovačević i državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Livija Pavićević. Time je pokazano da Srbija želi da bude aktivan sagovornik u razgovorima o rodnoj ravnopravnosti.
Za Srbiju je važno da učestvuje na ovakvim forumima - da predstavi šta je postignuto, ali i da uporedi sopstvene politike sa iskustvima drugih zemalja. Ne samo zato što su pitanja ravnopravnosti deo evropskih standarda već i zato što su ovakvi skupovi retka prilika da se na jednom mestu razmene iskustva i ideje, gde se vidi kako različite države pristupaju sličnim izazovima. CSW možda nije mesto dramatičnih političkih odluka koje pune naslovne strane. Ali jeste prostor gde se meri napredak društva. A odnos prema ravnopravnosti žena često je jedan od najpouzdanijih pokazatelja koliko je jedno društvo zaista spremno da ide napred.
