- zapali su u amok i proglasili Red Alert, najgrdnije, međutim, ibretenije i zakonoprotivljenje proizveo je član zakona koji propisuje strogu zabranu fizičkog kažnjavanja dece.
Da li sam ja pročitao Porodični zakon? Ne. I ne nameravam da ga čitam! U čitavom životu nisam pročitao ni jedan jedini zakon. Zakoni nisu lektira. Ako nekad prekršim neki zakon - a to je po pravilu Zakon o saobraćaju - kadija/nica mi odrapi kaznu po članu tom i tom zakona tog i toga, a ja ni tad ne pročitam zakon taj i taj.
Otkud onda toliko ibretenije i protivljenje Zakonu o porodici? Više je razloga, od kojih je jedan od glavnih taj da smo mi društvo koje je načelno protivno svakom zakonu i koje - kad se neki zakon po višoj sili ipak donese - daje sve od sebe da taj zakon zaobiđe ili u njemu pronađe rupu. Drugi, glavniji razlog: zahvaljujući basnoslovnoj tradicionalnosti i patrijarhalnosti našeg društva, svaki srpski domaćin koji drži do sebe i srpskoga roda čvrsto je uveren da državni zakoni prestaju da važe na njegovom „kutnjem“ pragu i da je njegovo „sveto“ pravo da unutar svoje porodice radi šta god hoće, kako hoće i koliko hoće, što mu nijedan porodični zakon ovog sveta ne brani, ali manje-više svi porodični zakoni svim domaćinima uskraćuju pravo da zlostavljaju ukućane, naročito decu.
Po zemlji Srbiji se kao kuga raširila i ogromno uznemirenje javnosti izazvala kolektivna bojazan da država novim zakonom „šalje kontrolu u kuću“, nad kojom srpski domaćini hoće da zadrže suverenu kontrolu, da bi se isti ti domaćini žestoko izbretili kad zahvaljujući takvom mentalitetu ovo ili ono Visoko Mesto uspostavi suverenu kontrolu nad celim društvom. Ovdašnja autoritarnost potiče iz porodice. Ne možete imati autoritarnu porodicu i demokratsku državu. Ili „mi možemo i ono što ne možemo“.
Silno je roditeljsko uznemirenje izazvala i najava (u stvari paničarska dubara) da bi „zbog jednog šamara deca mogla biti oduzimana nasilnim roditeljima“, toliko silno da je popečiteljstvo za porodična pitanja - pravo i puno ime poznato redakciji - izašlo u javnost s demantijem i pojašnjenjem da će deca biti oduzimana tek posle trista sedamdesetog šamara. (Ovo poslednje sam ja „dosolio“, malo zajebancije nikad nije naodmet.)
Abu Ćirjak i Antić se još nisu oglasili po ovom pitanju ili mi je oglašavanje promaklo. Živo zainteresovan šta o narečenom zakonu o porodici misle najveći porodični dušebrižnici, bezbračnici i neženje, otišao sam na portal SPC, ali zvaničnog stava nije bilo, što me nije začudilo, jer će zvanični SPC-ov stav biti kako Visoki Bubanj bude kazao.
Nezvanično se oglasio porodičnougodni prezviter, određeni prof. Vladan Tatalović, koji je, umesto da čita minej, pročitao zakon i „posebno ukazao na član 62. izmene Porodičnog zakona“, koje ukazivanje nisam pročitao jer nisam pročitao ni zakon.
