KAKO TURSKA HILJADE TONA GRADSKOG SMEĆA SVAKOG DANA PRERADI I ISKORISTI? Šta predviđa plan iz "Plavog dijaloga" za očuvanje Zemlje? (VIDEO)

Uoči velikog skupa, ova država sprovodi brojne aktivnosti posvećene očuvanju životne sredine. Za novinare iz čak 17 država sveta, među kojima sam i ja iz Srbije, organizovano je studijsko putovanje kako bismo videli konkretne korake u borbi sa klimatskim promenama, kao i praktičnu primenu projekta “Nula otpada“. Naša adresa su Ankara i Trabzon.

Čovečanstvo za to plaća visoku cenu - mora se zagrevaju, i to brže nego što je naučno predviđanje, njihov hemijski sastav se menja, nivo mora raste, i zbog svega toga staništa i biodiverzitet trpe sve veći pritisak...

Agenda koju sprovodi Turska želi to da promeni i u Trabzonu je održan ministarski okrugli sto o okeanima i klimi, pod nazivom "Plavi dijalog - Okeani i mora".

Ova oblast je jedna od 10 glavnih stubova Akcionog plana COP31, među kojima je i plan "Zero waste" odnosno "Nula otpada".

OTPAD U VODI NE POZNAJE GRANICE, KREĆE SE “BEZ PASOŠA”

Ministar životne sredine, urbanizma i klimatskih promena Turske Murat Kurum ističe slogan koji prati COP 31 u Antaliji: Dijalog. Konsenzus. Akcija.

“Prvo ćemo slušati. Naći ćemo zajednički jezik. A zatim ćemo delovati na osnovu naše zajedničke odlučnosti. Jasno je da ukoliko se ne preduzmu neophodne mere, naš svet će se suočiti sa ozbiljnim rizicima, kako u ekološkom, tako i u ekonomskom, socijalnom i geopolitičkom pogledu. Moramo učiniti nešto konkretno, ne samo da šaljemo poruke i reči, već da preduzmemo praktična dela. To Turska i radi. Naši naučnici prate vodeno dno, aktivno čištimo mora, postavljamo lučne barijere. Ali komad plastike koji uđe u more kod obala Afrike morske struje mogu odneti hiljadama kilometara daleko i može završiti na obalama druge zemlje. Zagađenje ugrožava ribarstvo, turizam, bezbednost hrane i zdravlje ljudi. Naša poruka iz Trabzona svetu je jasna: Da bismo zaštitili našu zajedničku budućnost, moramo zajedno zaštititi naša mora.  Želimo da uspostavimo “Mrežu plavih podataka” kako bi naučni podaci bili šire i lakše dostupni. Delićemo podatke o temperaturama mora, zagađenju, eroziji obala i biodiverzitetu. To će ojačati sisteme ranog upozoravanja i pomoći nam da delujemo pre nego što se problemi rasplamsaju", navodi Kurum.

TEORIJA I PRAKSA U SINERGIJI

Ono što je politički vrh predstavio na samitu, mogli smo da vidimo kako funkcioniše na licu mesta na obali Crnog mora.
Idemo u Institut za istraživanje ribarstva i morskih resursa SUMAE. Nisam ni slutila da će biti toliko zanimljivo. A ni to da ću svojim rukama držati živu ribu, zatim je obeležiti specijalnim tagom za naučno praćenje, i nakon toga pustiti u more.
Ali prvo malo teorije iz Instituta SUMAE.

“Među našim glavnim oblastima rada su identifikacija genetičkih resursa morskih plodova, dobijanje podataka za zaštitu i održivo korišćenje vodenih ekosistema. Razvijamo strategije za održivo korišćenje svih resursa u vodama, određujemo zaštićena morska područja, pratimo održivost ribljih fondova. Imamo i Centar za istraživanje bolesti riba, Centre za određivanje starosti riba. Imamo banku gena, DNK, I u toj banci se nalazi od 33.000 uzoraka od 292 različite vrste”

JEDNA RIBA U PROSEKU IZMRESTI OKO 40.000 JAJA

Zamenik tehničkog direktora Instituta SUMAE Sebahatin Kutlu objašnjava kako se sprovodi istraživanje i praćenje morskog ekosistema o zagađenju mora.

“Pravimo dugoročan nadzor kako bismo utvrdili uticaj zagađivača sa kopna na morski ekosistem. Navešću jedan primer, u gradu Rize imali smo izveštaj o uticaju na životnu sredinu za rudnik bakra koji posluje već 35 godina, usanovili smo štetan uticaj otpada koji se ispušta na udaljenosti od 250 metara od obale”, kaže Kutlu.

Idemo u odeljenje gde se vrši sekvenciranje DNK morskog sveta, a zatim u labaratoriju za ihtio-plankton, naučnu oblast koja se bavi ribljim jajima i larvama. Ovde nas dočekuje dr Tuje Kaje.

“Pošto ribe započinju svoj život u fazi planktona, ihtiolologija je nauka koja proučava riblja jaja i larve u planktonskoj fazi. Ribe su bića koja se razmnožavaju putem jaja i započinju svoj život kao jaja pre nego što prođu kroz proces metamorfoze. Ja već 8 godina radim u našem institutu kao istraživač ihtioplanktona. Doktorsku tezu sam takođe uradila na ovu temu, konkretno istraživanje jaja i larvi inćuna. Za potrebe tog istraživanja koristili smo naš istraživački brod "Surat", kaže dr Kaje dok svako od nas razgleda larvu pod mikroskopom.
Objašnjavaju nam da jedna riba u proseku izmresti oko 40.000 jaja. Međutim, kada bi sva ta jaja preživela, morima se ne bi moglo ploviti od količine riba. Zato je izuzetno važno izračunavanje stope mortaliteta (smrtnosti). To se sve radi kako bi se predvidele zalihe i fondovi riba.

NEOBIČNI PROIZVODI OD RIBE – ČIPS, BOMBONE, ŽELATIN, NANOFILM  

Doktorka Gilsin Balčik Misir, načelnica Odeljenja za tehnologiju hrane objašnjava da tokom prerade ostaje koža od ribe koja se inače baca, kao i kičma i glava... Ali ih oni koriste.

“Mi od toga pravimo razne stvari. Riblji čips, riblji želatin. Može se koristiti kao alternativa drugim postojećim želatinima, poput svinjskog i drugih. A ovo su gumene bombone, u njima je taj riblji želatin, koji nema nikakav ukus ni miris na ribu. Imamo I riblji čips. Ali imamo i naš patent. To je nanofilm koji se koristi kao ambalažni materijal. Njime možete umotati i zaštititi hranu poput svežeg voća i povrća, fermentisanih proizvoda i morskih plodova”.

TAGOVANJE RIBE I PUŠTANJE U CRNO MORE

I posle laboratorija idemo da se susretnemo sa ribama uživo. Riba jesetra (Acipenser) je jedna od najstarijih i najugroženijih vrsta u Crnom moru. U okviru Instituta SUMAE se sprovodi specijalan program zaštite i praćenja morskog ekosistema. Postupak obuhvata hvatanje jedinki, uzimanje osnovnih biometrijskih merenja, i postavljanje specijalnih markica (tagova), a zatim I vraćanje ribe u njeno prirodno stanište.

Kada ribari u budućnosti ponovo ulove markiranu jesetru, podaci sa taga naučnicima daju podatke njenih migracionih puteva, brzinu rasta i stopu preživljavanja. To sve pomaže u očuvanju ove plemenite vrste. 

PROJEKAT “NULA OTPADA” – DNEVNO SE SLIJU HILJADE TONA GRADSKOG SMEĆA I SVE SE ISKORISTI

U sklopu borbe protiv zagađenja i klimatskih promena, pored brige o morima I okeanima, je I turksa ekološka strategija, odnosno nacionalna inicijativa “Nula otpada”. Ovaj koncept pokazuje da otpad više nije problem, već dragocen resurs.

U gigantskom postrojenju kompanije ITC u Ankari uverili smo se da reči iz konferencijskih sala zaista iza sebe imaju i konkretna dela. Ovde se dnevno sliju hiljade tona gradskog smeća. I sve se iskoristi. Kroz naprednu mehaničku separaciju, organski otpad se odvaja za biometanizaciju, dok se ostatak prerađuje u organsko đubrivo, sekundarne sirovine i obnovljivu energiju.  

Sistem integrisanog upravljanja otpadom u ovom postrojenju odvija se kroz četiri ključna koraka. Upravljanje komunalnim otpadom koji obuhvata sanaciju deponija, mehaničko sortiranje i preradu. Biorazgradivi deo ide na biometanizaciju i kompostiranje, dok se otpad visoke kalorijske vrednosti pretvara u gorivo.

Ambalažni otpad se sakuplja i sortira i šalje na reciklažu. Treći deo je iskorištavanje sporednih proizvoda jer Pogon koristi otpadnu toplotu i učestvuje na tržištu ugljen-dioksida. I poslednje je finalno odlaganje, odnosno sigurno zbrinjavanje opasnog i medicinskog otpada, dok se samo neupotrebljivi ostatak šalje na sanitarnu deponiju.

TRANSFORMACIJA GRADA OD DEPONIJE DO NOVOG NASELJA

Slike su nam najbolje pokazale transformaciju ovog mesta. 2007. godine ovo je bilo smetlište i to je bilo kao rak ovog grada, divlja deponija. Kancerogena tačka. Nakon sanacije, započeo je novi život. Niklo je mnoštvo modernih zgrada i stambenih objekata, dok pre toga u ovom kraju niko nije želeo da živi.  

Ipak, ekološka svest ne počinje u fabrikama, već u najranijem djetinjstvu. Zato turski model “nula otpada” poseban fokus stavlja na edukaciju najmlađih. Prvi specijalizovani centar ove vrste otvorene je 2022. godine, a ključni rezultati njegovog rada govore o razmerama ove misije.

Taj Centar je posetilo oko 3 miliona građana, dok je kroz zakazane školske termine direktno edukovano više od 42.000 učenika. Deca kroz besplatne praktične radionice pretvaraju otpad u uemtnička dela. Poruka iz Turske je jasna: cirkularna ekonomija i Nula otpada treba da budu univerzalni jezik za globalnu zajednicu kako bismo planetu što duže imeli.

Kurir.rs