BILA JE TO NAJVEĆA BITKA U EVROPI DO PRVOG SVETSKOG RATA: Pola miliona ljudi vojevalo je četiri dana, to je bio početak kraja za velikog imperatora (FOTO/VIDEO)
- Bitka naroda kod Lajpciga vođena je od 16. do 19. oktobra 1813. i smatra se najvećom bitkom u Evropi do Prvog svetskog rata
- Napoleon je poražen od koalicije predvođene Rusijom, Pruskom, Austrijom i Švedskom, uz više od pola miliona vojnika na bojnom polju
- Poraz je označio početak sloma francuske prevlasti, a nekoliko meseci kasnije Napoleon je abdicirao
Od 16. do 19. oktobra 1813. godine, u blizini nemačkog grada Lajpciga, odigrala se jedna od najvećih i najvažnijih bitaka Napoleonovih ratova.
U istoriji je ostala poznata kao Bitka naroda, a u njoj su se sukobile snage francuskog cara Napoleona Bonaparte i velika koalicija evropskih država predvođena Rusijom, Pruskom, Austrijom i Švedskom.
Bila je to najveća bitka u Evropi sve do Prvog svetskog rata. Na bojnom polju našlo se više od pola miliona vojnika, a četvorodnevni sukob završen je katastrofalnim Napoleonovim porazom.
Njegova dominacija nad velikim delom Evrope počela je da se urušava, a samo nekoliko meseci kasnije bio je primoran da se odrekne prestola.
Kako je Napoleon od gospodara Evrope došao na ivicu poraza?
Samo godinu dana ranije Napoleon je bio na vrhuncu moći, ali njegov katastrofalni pohod na Rusiju 1812. potpuno je promenio odnos snaga.
Francuska Velika armija, koja je u Rusiju krenula sa stotinama hiljada vojnika, gotovo je uništena u borbama, zbog gladi, bolesti i teških uslova tokom povlačenja.
Evropske sile prepoznale su priliku. Pruska je ponovo ušla u rat protiv Francuske, Rusija je nastavila napredovanje ka zapadu, a pridružile su im se i druge države.
Tokom 1813. godine formirana je Šesta koalicija, čiji je cilj bio da slomi Napoleonovu prevlast nad Evropom.
Napoleon je uspeo da okupi novu vojsku i ostvari nekoliko pobeda u proleće 1813. godine, ali njegovi novi vojnici uglavnom nisu imali iskustvo veterana izgubljenih u Rusiji.
Posebno mu je nedostajala kvalitetna konjica, što je otežavalo izviđanje i gonjenje neprijatelja.
Saveznici su u međuvremenu promenili strategiju. Umesto da se, kad god je to moguće, direktno sukobljavaju s Napoleonom, nastojali su da napadaju njegove maršale i slabije delove francuske vojske. Takav pristup postepeno je iscrpljivao francuske snage.
Četiri dana borbi kod Lajpciga
Bitka je počela 16. oktobra 1813. Napoleon je raspolagao vojskom od približno 190.000 ljudi, dok su savezničke snage tokom bitke narasle na više od 300.000 vojnika. Brojke se razlikuju u zavisnosti od istorijskih procena i od toga da li su uračunate sve jedinice koje su učestvovale tokom četiri dana.
Prvog dana vođene su žestoke borbe južno i severno od Lajpciga. Napoleon je pokušavao da probije savezničke položaje pre nego što stignu dodatna neprijateljska pojačanja, ali nije uspeo da ostvari odlučujuću pobedu.
Borbe su 17. oktobra uglavnom bile ograničene, dok su obe strane pregrupisavale snage. Saveznicima su stizala nova pojačanja, a Napoleon je postajao sve svesniji da se odnos snaga okreće protiv njega.
Odlučujući sukobi usledili su 18. oktobra. Saveznici su pokrenuli veliki napad na francuske položaje, a Napoleonova vojska počela je da se povlači prema Lajpcigu. Tokom borbi deo nemačkih jedinica iz država koje su bile Napoleonovi saveznici prešao je na stranu koalicije, što je dodatno oslabilo Francuze.
Sledećeg dana Napoleon je naredio povlačenje na zapad. Međutim, ono se pretvorilo u haos kada je most preko reke Bele Elster prerano dignut u vazduh. Hiljade francuskih vojnika ostale su odsečene, a mnogi su zarobljeni ili su se utopili pokušavajući da pređu reku.
Među poginulima bio je i poljski knez Jozef Ponjatovski, jedan od Napoleonovih najodanijih komandanata, koga je francuski car samo nekoliko dana ranije unapredio u maršala.
Zašto se naziva Bitkom naroda?
Naziv Bitka naroda potiče od izuzetno velikog broja država i naroda čiji su se vojnici sukobili kod Lajpciga. Na jednoj strani borili su se Francuzi, Poljaci, Italijani i pripadnici nemačkih država koje su ostale uz Napoleona, a na drugoj Rusi, Prusi, Austrijanci, Šveđani i brojne druge jedinice.
Zbog takvog sastava vojski, bitka je bila mnogo više od sukoba Francuske i jedne neprijateljske države.
Predstavljala je obračun evropskih sila sa poretkom koji je Napoleon stvarao gotovo deceniju.
Gubici su bili ogromni. Procene ukupnog broja poginulih, ranjenih i zarobljenih kreću se od 90.000 do 120.000 ljudi, u zavisnosti od izvora i načina računanja. Lajpcig i okolna sela bili su prepuni ranjenika, a lokalno stanovništvo suočilo se sa razaranjem, nestašicom hrane i epidemijama.
Poraz koji je označio početak Napoleonovog kraja
Posle Lajpciga Napoleon više nije mogao da zadrži svoj položaj u Nemačkoj. Francuska vojska povukla se preko Rajne, a nemačke države koje su do tada bile povezane s Francuskom počele su da prelaze na stranu pobedničke koalicije.
Saveznici su početkom 1814. preneli rat na francusku teritoriju. Uprkos Napoleonovim pokušajima da zaustavi njihovo napredovanje, krajem marta zauzeli su Pariz. Napoleon je u aprilu abdicirao i prognan je na ostrvo Elbu.
Iako se 1815. nakratko vratio na vlast, njegova konačna sudbina odlučena je u bici kod Vaterloa.
Bitka naroda ostala je simbol sloma Napoleonove prevlasti u Evropi. U Lajpcigu je 1913. godine, na stogodišnjicu bitke, podignut monumentalni Spomenik Bitki naroda, visok oko 91 metar, koji je i danas jedna od najpoznatijih znamenitosti grada.
