OKO 250 MILIONA AMERIKANACA DANAS IZLAZI NA IZBORE! Biračka mesta u Vermontu prva dočekuju glasače, evo kada se otvaraju birališta u drugim saveznim državama
Ovi izbori će odrediti da li republikanci ili demokrate kontrolišu Kongres.
Republikanci trenutno kontrolišu oba doma Kongresa, a izbori bi mogli značajno da promene odnos snaga u Vašingtonu.
Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od 100 senatora.
Demokrate nastoje da iskoriste nezadovoljstvo građana Trampovom politikom, rastom troškova života i ratom sa Iranom kako bi osvojile većinu u Kongresu i time ograničile predsednikovu moć.
Prema rezultatima anketa, demokrate imaju prednost u trci za Predstavnički dom, dok je borba za kontrolu Senata znatno neizvesnija.
S druge strane, Tramp je tokom proteklih nedelja intenzivno učestvovao u kampanji, pozivajući svoje pristalice da pruže podršku republikanskim kandidatima.
Oko 250 miliona Amerikanaca ima pravo glasa.
Papa Lav XIV prvi papa koji je glasao na izborima u SAD
Papa Lav XIV glasao je putem pošte na američkim izborima na sredini mandata, postavši tako prvi papa koji je glasao na izborima u SAD, a verovatno i prvi koji je glasao na nekim sekularnim demokratskim izborima.
Prvi američki papa „poslao je svoj glasački listić poštom iz Čikaga”, navodi se u saopštenju Vatikana objavljenom u petak. „Sveti otac ističe svoje uverenje u pravo i dužnost građana da učestvuju u demokratskim procesima”, dodaje se u saopštenju.
Majkl Volš, britanski istoričar i autor koji je napisao nekoliko knjiga o papstvu, izjavio je da bi Lav XIV bio prvi papa koji je glasao na demokratskim, sekularnim izborima.
„Mislim da pape nikada ranije nisu glasale na demokratskim izborima”, rekao je on za Si-En-En.
Otvorena prva birališta na međuizborima u SAD
Otvorena su prva biračka mesta na ključnim međuizborima u SAD, koji se posmatraju kao referendum o Donaldu Trampu, koji bi se mogao suočiti sa opozivom ukoliko demokrate preuzmu kontrolu i nad Predstavničkim domom i nad Senatom.
Biračka mesta u Vermontu prva su dočekala glasače. Evo kada se otvaraju birališta u ostalim saveznim državama (prema našem vremenu):
12:00 – Konektikat, Indijana, Kentaki, počinje Mejn, Nju Džerzi, Njujork, Virdžinija
12:30 – Severna Karolina, Ohajo, Zapadna Virdžinija
13:00 – Delaver, Vašington D.C., Florida, Džordžija, Ilinois, Luizijana, Merilend, Masačusets, Mičigen, Misuri, Pensilvanija, Roud Ajland, Južna Karolina
14:00 – Alabama, Arizona, Ajova, Kanzas, Minesota, Misisipi, počinje Severna Dakota, Oklahoma, Južna Dakota, Teksas, Viskonsin, Tenesi
15:00 – Kolorado, Montana, Nebraska, Nevada, Nju Meksiko, Oregon, Juta, Vajoming
16:00 – Kalifornija, Ajdaho
17:00 – Nju Hempšir, Vašington
17:00 – Aljaska
18:00 – Havaji
Prvi rezultati po našem vremenu očekuju se oko 23:00.
Pratićemo situaciju kako bismo vam doneli najnovije informacije dok milioni Amerikanaca glasaju.
Kako je Tramp prošao na međuizborima 2018. godine?
Donald Tramp se nada da se rezultati srednjoročnih izbora iz 2018. godine, tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, neće ponoviti. Demokrate, predvođene Nensi Pelosi, preuzele su kontrolu nad Predstavničkim domom, osvojivši 235 mesta, 40 više nego pre izbora. Republikanci su osvojili 199 mesta, dok je jedno ostalo upražnjeno.
To je bio najveći dobitak demokrata u Predstavničkom domu od 1974. godine. Više od 122 miliona Amerikanaca je glasalo, što je bila najveća izlaznost na srednjoročnim izborima u poslednjih nekoliko decenija. Republikanci su ipak uspeli da zadrže kontrolu nad Senatom.
Nakon srednjoročnih izbora 2022. godine, Tramp je zvanično objavio novu predsedničku kandidaturu, a dve godine kasnije ponovo je osvojio Belu kuću. Ovogodišnji izbori bi mogli biti važni i za demokrate koji razmatraju predsedničku kandidaturu 2028. godine.
Poslednje obraćanje Trampa pred izbore u SAD
Američki predsednik Donald Tramp završio je predizbornu kampanju uoči međuizbora govorom u Vašingtonu, tokom kojeg je posebnu pažnju posvetio obnovljenom reflektujućem bazenu ispred Linkolnovog memorijala. Tom prilikom našalio se da bi bazen mogao da dobije njegovo ime.
- Ozbiljno razmišljamo o tome da mu promenimo ime u Trampov reflektujući bazen - rekao je Tramp, uz napomenu da se šali i da bi projekat trebalo da ujedini Amerikance.
Renoviranje bazena prethodno je izazvalo brojne kritike. Nakon prvog ponovnog otvaranja, plava boja počela je da se ljušti, a voda je pozelenela zbog algi, zbog čega je bazen ponovo zatvoren.
Troškovi radova premašili su prvobitnu procenu od 1,5 miliona dolara više od deset puta, dok je završetak kasnio gotovo tri meseca. Tramp je za probleme optužio „levičarske vandale“, ali tužilaštvo je utvrdilo da su nastali zbog nepravilno izvedenih radova, a ne vandalizma. Nekoliko osoba je privedeno, među njima i bivši olimpijski kanuista Dejvid Hern, ali su optužbe kasnije odbačene.
Trampov govor održan je u trenutku kada Amerikance posebno brinu ekonomska pitanja i rast cena goriva. Ipak, predsednik je značajan deo obraćanja posvetio bazenu, hvaleći rezultate svoje administracije.
Govorio je i o izborima, porezima i bezbednosti granica, uz oštre kritike demokrata, čije je kandidate nazvao najekstremnijim i najopasnijim u američkoj istoriji.
Priznao je da stranka koja kontroliše Belu kuću tradicionalno teško prolazi na međuizborima, ali je poručio da su republikanci uložili veliki napor u kampanju.
Tramp napao Iran uoči izbora u SAD
SAD su izvele napad na iransko ostrvo Kešm u Ormuskom moreuzu.
To je najveće ostrvo u Persijskom zalivu na kojem se nalaze iranski lanseri raketa, a mediji prenose navode američkog sajta Aksios da su upravo oni bili meta vazdušnih udara.
Informaciju o napadu izneli su i zvanični američki izvori za CBS.
BBC prenosi da je iranska državna novinska agencija IRNA izvestila sinoć o nekoliko eksplozija na ostrvu.
Američki zvaničnici su opisali vazdušne udare kao ograničene i rekli da su oni bili odgovor na napad Korpusa iranske Revolucionarne garde (IRGC) na avion SAD.
Britanski medijski servis je kontaktirao Centralnu komandu (CENTCOM) američke vojske, zaduženu za operacije na Bliskom istoku, ali još uvek nije dobio komentar o ovom napadu.
On je izveden uoči izbora za Predstavnički dom i Senat Kongresa SAD, na polovini mandata američkog predsednika Donalda Trampa, koji će odrediti da li republikanci ili demokrate kontrolišu Kongres.
Tramp se suočava sa padom podrške u anketama i pritiskom iz redova sopstvene Republikanske partije da okonča rat, koji je počeo napadom SAD i Izraela na Iran krajem februara.
Šef Bele kuće je sinoć kazao Aksiosu da "ne žuri" da pojača vazdušne udare na Iran.
- Na ovaj ili onaj način, mi ćemo nešto učiniti, ali nema žurbe. Finansijski smo ih osakatili. Nemaju novca, nemaju benzina, a njihov narod je sve umorniji od toga - rekao je Tramp.
On je u intrevjuu za Foks njuz uoči izbora takođe naveo da će SAD "možda morati da krenu na Pijuk (planinu)", lokaciju povezanu s iranskim nuklearnim programom.
Tramp je dodao da to "nije velika stvar" i da bi moglo da se odradi za "jedan sat".
BBC podseća da je poslednjih nekoliko dana bilo sve više spekulacija da bi SAD mogle ponovo da pokrenu jače vazdušne udare na Iran nakon izbora.
Ali, na pitanje novinara u ponedeljak da li je to tačno, Tramp je rekao "ne".
Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, ranije je izjavio za agenciju IRNA da su u toku "veoma intenzivni" razgovori sa SAD putem posrednika kako bi se ponovo pokušalo da se okonča rat.
On je takođe je kazao da je Teheran spreman i za diplomatske i za vojne scenarije "više nego ikada ranije" i da je na SAD da biraju između "mudrog puta" pregovora ili "greške u vidu vojne agresije".