BEČ - Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn ocenio je u intervjuu bečkom dnevniku Prese da svetski poredak ne funkcioniše bez Rusije i Kine, kao i da Evropa, ako ne želi da rizikuje Treći svetski rat, mora da prihvati da Rusija neće vratiti Krim.
"Krim de fakto nije više deo Ukrajine, a de jure, naravno, to nećemo prihvatiti. Iluzorno je verovati da sada možemo naći rešenje. Rusija neće dozvoliti da se sa njom razgovara. To za deset godina može biti drugačije. Kao političar imam drugačiju odgovornost. Kada se ujutro probudim je Rusija još uvek na geografskoj karti. Moramo pokušati da se sa Rusijom izađe iz konflikta", objasnio je Aselborn.
Komentarišući trenutnu situaciju u Ukrajini, on je ocenio da postoje dobre naznake za bolju graničnu kontrolu, ali ujedno je konstatovao da se vodi borba oko Donjecka.
"Očigledno predsednik Petar Porošenko traži vojno rešenje. On bi trebalo da posluša apel šefa nemačke diplomatije Frank-Valtera Štajnmajera i razgovara sa Rusijom i OEBS. Donjeck je u Ukrajini, ali oružje i 'ljudi u zelenom' dolaze iz Rusije. Predsednik Rusije Vladimir Putin bi trebalo da jasno da stavi do znanja da ne podržava separatiste", podvukao je Aselborn.
Luksemburški diplomata smatra da je Putinov cilj bio ponovno uspostavljanje uticaja Moskve na bivše sovjetske republike i dodaje da san o evroazijskoj uniji neće moći da se realizuje.
Na konstataciju da nema većine u EU za ekonomske sankcije protiv Rusije, Aselborn je odgovorio da ne postoji ni razlog za njihovo uvođenje, jer bi to bio slučaj tek kada bi ruske trupe ušle u Ukrajinu.
Na pitanje da li je razgovarao sa predsednikom Austrije Hajncom Fišerom pre nego što je potonji primio Putina u Beču, Aselborn je kazao da je Fišeru savetovao da primi ruskog predsednika i u četiri oka da mu prenese prave poruke.
"Spoljna politika se ne može svesti na sankcije. Trebalo bi da preduzmemo sve kako bi Rusija ponovo bila među onim zemljama koje poštuju međunarodno pravo. Međunarodno pravo je gaženo na Krimu", smatra Aselborn.
Aselborn je takođe dodao da spor između SAD i Rusije uvek ide preko leđa Evrope.
"Evropa se deli. Poštujem da baltičke zemlje reaguju drugačije od Austrije ili Luksemburga. Za njih je NATO važniji od EU. To je njihov odbrambeni zid. Reakcija Istoka dolazi iz stomaka. Ali se ne može ignorisati zavisnost od Rusije po pitanju finansija i energetike. Amerikanci imaju drugačiju ulogu i samo jednu desetinu trgovinskog obima EU sa Rusijom", objasnio je on.
