Sudeći po anketama, kontroverzni milijarder i republikanski kandidat Donald Tramp ima velike šanse da postane sledeći predsednik SAD.Tramp je sve popularniji u Americi, ne toliko zbog svojih stavova, već pre svega zbog činjenice da nije samo još jedan političar iz Vašingtona. Poštovan je zato što ne odustaje i ne izvinjava se zbog svojih oštrih izjava zbog kojih je stalno kritikovan. Snaga i liderstvo su ono što ljudi vide u Trampu su snaga i liderstvo, što je postalo neobično za nekog političkog kandidata, i to je formula na koju birači reaguju.
Kada je Tramp objavio da će se kandidovati za predsednika, većina ozbiljnih ljudi je to okarakterisala kao lošu šalu, ali je u međuvremenu za američki politički establišment on postao smrtni neprijatelj. Medijima je izdata naredba "sredite Trampa", sa fokusom na to da je on noćna mora iz koje bi se Amerikanci brzo probudili, a Tramp je u medijima prikazan kao tajkun iz rijaliti programa i neuračunljivi ludak koji mrzi žene i migrante, poziva na otimanje nafte od drugih država, traži zabranu ulaska muslimana u SAD i deportaciju "silovatelja Meksikanaca".
Američki predsednik Barak Obama kritikovao je na primer, nedavno Trampa ocenjujući da on vodi kampanju zasnovanu na "prostim rešenjima i traženju žrtvenog jarca" i da se obraća strahovima ljudi i neizvesnosti zbog budućnosti.
Potpredsednik Džo Bajden je rekao je da misli da je moguće da Tramp pobedi na predsedničkim izborima, ali je dodao "da se nada će se milijarder uozbiljiti i naučiti kako funkcioniše država u spoljnoj i unutrašnjoj politici". A u britanskom parlamentu je pokrenuta peticija u kojoj se poziva na zabranu ulaska Trampu u Britaniju zbog njegovih kontroverznih izjava o muslimanima,
Ali, bez obzira na svakodnevne medijske napade, i gotovo medijski ra tkoje se vodi protiv Trampa, rezultati anketa govore sasvim drugačije. Tramp je znatno iza sebe ostavio svoje republikanske rivale, a prema anketi koju su sproveli CNN i ORC, Tramp među republikanacima vodi sa 39 odsto podrške. Senator Ted Kruz je na drugom mestu sa samo 18 odsto, a Tramp je u odnosu na ankete iz novembra dobio dva procenta podrške, što pokazuje da mu njegove bombastične i kontroverzne izjave nisu nanele štete. Od ostalih republikanskih kandidata, senator Marko Rubio i bivši neurohirurg Ben Karson imaju 10 odsto podrške glasača, dok je na petom mestu guverner Nju Džersija Kris Kristi sa pet procenata.
Problem američkog establišmenta je taj što je Trampov uspeh samo vrh ledenog brega. U ličnosti ovog milijardera se fokusiralo nezadovoljstvo miliona Amerikanaca, posebno pripadnika bele srednje i radničke klase. Trampove pristalice se ne mogu opisati isključivo kao republikanci ili desničar, a prema magazinu Atlantik, ankete čak i smanjuju procente njegove popularnosti. 
Trampov meteorski uspon je u razmeri sa besom tihe bele većine, u Americi sada često osporavanom. Ta tiha većina je trenutno primorana da se kaje zbog kolektivnih grehova iz prošlosti i percepcije da je i dalje najprivilegovaniji demografski blok u SAD. Ali, zastrašujući podaci govore da veliki deo bele Amerike umire. Magazin Atlantik navodi da je smrtnost među sredovečnim Amerikancima sa visokim ili manjom stručnom spremom porasla za 134 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika između 1999. i 2013. godine.
Smrtnost među radničkom klasom belih Amerikanaca je rasla pola procenta godišnje, tj. da to znači "da je mrtvo pola miliona ljudi koji nisu trebali da umru". Pošto su smrti vezane za samoubistva, alkohol, drogu i bolesti jetre, magazin Atlantik tužno zaključuje da beli sredovečni Amerikanci umiru od očajanja, a da mnogi od njih u svojim 40-tim i 50-tim nemaju dovoljno sačuvanog novca da bi otišli u penziju.
Ali politička korektnost zabranjuje iskrenu diskusiju o njihovim neprilikama. Ukoliko se ne nazivaju rasistima, fanaticima, ili pasuljarima koji ne žele da odustanu od belačkih privilegija, radnička klasa Amerike je nevidljiva, a tako je bilo decenijama. Nekada je ona bila okosnica privrede. Sada je okosnica američke vojske, i ima šanse da umre u službi države u nekoj dalekoj zemalji. Patriotizam se može iskazati samo ako je ograničena na smrt umire u ratovima koje je pokrenuo Vašingnton, a ljubav prema zajednici treba da obuhvati milion imigranata, svake godine, koji će izvršiti juriš na škole, bolnice, biblioteke, parkove i radna mesta.
Dok beli Amerikanac sa sela može da bude poslat da se bori protiv farmera u stranim zemljama,u svojoj zemlji će biti maltretiran od savezne vlade. Kada je Obamina politika dovela do desetkovanja industrije uglja u Zapadnoj Virdžiniji, zbog koje je zatvoreno 332 rudnika uglja, beli pripadnici radničke klase su sa rudarskim šlemovima došli u Vašingotn da mole za svoja radna mesta. Niko ih naravno nije saslušao.
Takođe, i srednja klasa, glavni temelj američkog društva, posle mnogo godina više ne čini većinu i danas blagu većinu imaju niža srednja klasa i najsiromašniji, dok je procenat milijardera porastao. Jaz između bogatih i siromašnih postaje sve veći, a to je sve samo ne dobro za jednu državu. Srednja klasa polako klizi na dole, u grupu siromašnih, a svaki peti čovek u Americi danas živi na granici egzistencije.
Kandidati na sadašnjim predsednički izborima su puni humanističkih poruka, ali je humanizam demokrata na primer namenjen migrantima a ne siromašnim belcima. Nevidljiva siromašna bela armija Donalda Trampa verovatno predstavlja od 48 odsto odraslog stanovništva Amerike. Njima se mogu dodati i grupe belaca koje žele zatvaranje granica i teže da žive u malim blisko povezanim zajednicama koje imaju svoje posebnosti. Takođe, mogu se dodati i rančeri poput onih u Oregonu kojima je drago da ih neki kandidat ne naziva teroristima.
Cela ova velika uglavnom bela masa nestrpljivo čeka - Donalda Trumpa.
Ali, kako komentariše poznati alternativni analitičar Poj Krejg Roberts, Trampov problem su pitanja na koja javnost ne obraća dovoljno pažnje. Ne može se kriviti javnost što je privlači kandidat milijarder koji se ne može kupiti i koji na videlo isteruje sve slabosti demokratskih i republikanskih predsedničkih kandidata.Ali, Trampov problem je, navodi Roberts, to što iza sebe nema profilisan politički pokret, nema savetnike od poverenja i ne razume mnoga pitanja. On je naučio da birači cene snažne izjave, ali ne pravi razliku između ludačkih i nasilnih a inteligentnih izjava. On smatra da su one korisne dok imaju efekat.
Nedavno je jedna od "Trampovih savetnika" ponovila izjavu neokonzervativca Vilijama Kristola, koji je rekao: "Zašta nam služi nuklearno oružje, ako ne može da se koristi". Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno izjavio da se nada "da nijedna osoba na planeti Zemlji nije dovoljno luda da se usudi da koristi nuklearno oružje". 
Nažalost, po Putina, ako je verovati novinskim izveštajima Tramp je nedavno izjavio da bi koristio nuklearno oružje protiv ISIL. Ovo je diskvalifikujuća izjava. Nema razloga da se koriste nuklearke da bi se pobedila mala sila, kao ISIL. Što je još važnije, SAD su jedina zemlja koja je koristila nuklearno oružje protiv stanovništva neke druge zemlje, i kada bi SAD to uradile ponovo, to bi ruskoj i kineskoj vladi potvrdilo da je vlada SAD nerazumna i nepouzdana. Ne možete koristiti nuklearno oružje bez posledica, navodi Roberts.
Ovaj američki analitičar zaključuje:" Tramp ne može biti političar disident bez saradnika disidenata. On ne zna ljude koji će mu sastaviti disidentski tim. Tramp zna kako da pregovara, ali američki establišment ga može uvući u svoju mrežu i upropasti njegov predsednički mandat. Može se desiti da će, onog trenutka kada stupi na dužnost, Tramp već biti zarobljen.
(priredio M. Đorđević)
