U časopisu Islamske države "Al Naba", objavljenog nekoliko nedelja nakon novembarskih napada u Parizu, je u jednom članku napisano da je kravi napad u Parizu "izazvao stvaranje stanja nestabilnosti u evropskim zemljama, koje će imati dugoročne posledice, poput slabljenja evropske kohezije, zahteve da se ukine Šengenski sporazum, bezbednosne mere koje će koštati nekoliko desetina miliona dolar i međusobne optužbe između Francuske i Belgije zbog bezbednosnih propusta”.
Isti bilten je takođe pisao da bi "opšte stanje nelagodnosti" koje izaziva terorizam moglo da dovede do smanjenja prihoda u turizmu i novih ograničenja za putovanja, koje će zemlje EU, koje već imaju problema sa novcem koštati "desetine milijardi dolara".
U ovom časopisu su data neka predviđanja za budućnost, od kojih su se bar neka i ostvarila. Ranije ove godine, nekoliko evropskih zemalja je najavilo veliki rast troškova za odbranu, a do 2019. se očekuje povećanje troškova do 50 milijardi evra. Takođe, pretpostavke o zatvaranju evropskih granica, koje su već postojale pre napada u Parizu su se zatim dodatno proširile.
Propaganda Islamske države u vezi Evropske unije je postala još važnija posle ovonedeljnih napada u Briselu, koji je glavni grad EU i sedište NATO.
"ISIL priznaje da ne može vojno da se nadmeće,i zato koristi strategiju koja ima za cilj da jače zemlje iscrpljuje ekonomski i politički", kaže Amarnat Amarasingam, saradnik na programu za ekstremizam Univerziteta Džordž Vašington.
Smatra se da je sličnu strategiju imao vođa Al Kaide Osama bin Laden, koji je tvrdio da je cilj napada u Njujorku 9/11 bio da navede SAD na skupe ratove u inostranstvu, na koje bi trošili svoje resurse i političku volju, a izazvali reakciju muslimanske zajednice širom sveta.
"Nažalost, u odgovoru na terorizam, Zapad često upada pravo u zamku koje su postavile terorističke grupe, i žrtvuje građanske slobode i povećava potrošnju. To je krug bez kraja ", kaže Amarasingam i dodaje da je "pametnija strategija borbe je slanje specijalaca na teren, jer će Evropa sama sebe poraziti ako ovu borbu shvati kao rat civilizacija i počne da demontira svoje institucije.
Ako zemlje EU reaguju na napade u Briselu putem dodatnog ograničavanja putovanja između država članica, to bi bio korak ka rasparčavanju integrisanog političkog poretka, koji je sačuvao mir na kontinentu posle Drugog svetskog rata. To što ISIL veruje da njene akcije podrivaju evropske integracije ukazuje da iza njihovih napada postoji sofisticiraniji plan, a ne samo slepi teror.
Pre talasa ISIL terorizma u Evropi, koji je započeo prošle godine, EU je već bila uzdrmana nizom političkih i ekonomskih kriza, kao i prilivom izbeglica iz građanskog rata u Siriji, koji je američki državni sekretara Džon Keri nedavno opisao kao gotovo " egzistencijalnu pretnju" integraciji kontinenta.
Napadi poput onog u Briselu će gotovo sigurno pogoršati tu opasnost. Ironično, cilj razbijanje evropskih integracija Islamska država takođe deli sa partijama krajnje desnice širom kontinenta.
"Politička desnica širom Evrope jača, tako da se napad u Briselu desio u posebno opasnoj klimi", kaže Mudasar Ahmed, bivši savetnik britanske vlade i predsednik britanske frime za procenu političkog rizika “Unitas risk”.
"Činjenica da se napad dogodio u Briselu je posebno značajna, jer EU i NATO su dve najveće stabilizacione snaga u Belgiji, zemlji koja je oštro podeljena po regionalnim linijama."
Islamska država je više puta jasno stavila do znanja da joj je cilj da potrese evropska društva i time pogorša unutrašnje razlike. Posle masakra u prostorijama francuskog satiričnog magazina Šarli Ebdo u februaru 2015. ISIL je ponosno objavila da njeni napadi "eliminišu sive zone" suživota koji je postojao između muslimana i Zapadnjaka. Napad na Brisel, glavni grad Evropske unije, je čini se proračunat da pogorša postojeće podele među evropskim narodima.
"Ovaj napad, zajedno sa drugim nedavnim dešavanjima u kontinentu, jača desničarske stranke koje žele da vide kraj evropske integracije", rekao je Ahmed. "Gledajući na političku scenu, jasno je da je Evropa danas više podeljena nego ikada ranije”.
(The Interceipt - priredio M. Đođrević)
