Evo dva primera – jedan nosi bolne uspomene za Rusiju, a primene drugog se od marta 2016. plaše u LDNR.
Politička odluka o napadu Nemačke na SSSR doneta je u junu 1940. godine, a sama invazija je počela godinu dana kasnije. Prvobitno je planirano da Nemci napadnu sredinom maja 1941. godine, ali je zbogoperacije Vermahta na Balkanu vreme napada pomereno na 22. jun 1941. godine.
Drugi primer je politička odluka da Hrvatska napadne nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu koja je doneta u decembru 1994. godine. Prema planu, sve vojne pripreme trebale su da budu završene do sredine jula 1995. godine, ali u stvarnosti, napad je počeo 4. avgusta 1995. godine.Nije poznato koja strana se sprema za napad, Ukrajina ili LDNR, ili obe, ali krajnji datum još nije odlučen,jer se u Donbasu i danas nastavlja „nemirno primirje.“
Na čemu se zasniva subjektivno mišljenje analitičara, nije isključeno da je možda pogrešno, da je već donetapolitička odluka o ratu u Donbasu? Oštro vojno-diplomatsko pogoršanje, koje je počelo marta 2016. u Donbasu, znači samo jedno: nešto se sprema!
Zašto je ukrajinska armija u 2016. počela da zauzima „sive zone„? Zašto se pre mesec dana rukovodstvo DNR odlučilo da razgovara sa stanovnicima Harkova i Odese? Zašto se u februaru 2016. DNR proglasila pravnimnaslednikom Donjecke-Krivoroške Republike? (rus. Donecko-Krivorožskaя sovetskaя respublika bila je kratkotrajna samoproglašena sovjetska država pod kontrolom Sovjetske Rusije. Proglašena je 12. februara 1918. i zahtevala nezavisnost od Ukrajine. Dana 29. marta iste godine, intervencijom nemačkih snaga stavljena je pod vlast Centralne rade – prim. prev.).
Takvih „zašto“ je mnogo, a svaki novi dan donosi nova „zašto“. Objašnjenje za to može biti samo jedno – predratne pripreme. Kao što se može videti iz gore navedenih primera, za početak ili nastavak rata priprema se najmanje pola godine, tako da se sa verovatnoćom od 99 posto može tvrditi da je plan vojne kampanje odobren od strane političara (najkasnije) negde u periodu od novembra 2015. do januara 2016. Za onu stranu u sukobu, koja je odlučila da napadne, pre samog rata, glavni diplomatski izazov je da se prebaci odgovornost za raspad primirja „Minsk-2“ na protivnika.
Tom složenom verbalnom mačevanju i služe sveakcije na diplomatskom frontu koje sada vidimo. Zato sada nijedna od strana ne odbija da se povinuje „Minsku-2″! Zato sada i napada željni ustanici i radikalno nastrojeni delovi ukrajinske armije jedva čekaju da njihovo političko rukovodstvo i zvanično ukine „Minsk-2“!Očigledno, „Minsk-2“ će prvo biti pogažen vojnim sredstvima, a tek onda, kada za jednu dve nedelje u Donbasu krene pravi rat velikih razmera, u Kijevu i Donjecku, kao i u SAD, EU, UN i Rusiji priznaće da „Minska-2″ nemai to potpuno i nepovratno.
Kada će na Donbasu izbiti ratna oluja? Kao što se vidi iz gornja dva primera, stvarni datum početka može da bude odložen i do mesec dana, tako daje sada nemoguće precizno odrediti datum za nastavak rata u Donbasu; ali to ne znači da se planirani rat može otkazati nekakvim diplomatskim metodom.Planirani rat se diplomatskim putem ne otkazuje! Odložiti rat je moguće, čak je moguće da se odloži za nekoliko godina, ali da potpuno otkažu predstojeći rat je nemoguće, jer logika rata je iznad logike pregovora.
Teorija građanskog rata govori da je vojni sukob između Kijeva i Donjecka do 2020. godine neizbežan, samo je pitanje kada će se to desiti u stvarnosti. Na osnovu cele slike sukoba u Donbasu, koja je postavljena u periodu od februara do maja 2016. godine, može se zaključiti sa verovatnoćom od 99 posto da je već doneta politička odluka od strane jedneili obe strane u sukobu da se neprijateljstva nastave u leto 2016. godine, a da se sada sprovodi plan predratne diplomatske i vojne aktivnosti.
