Ishod referenduma na kojem pravo glasa ima više od 46 miliona birača, zasad je potpuno neizvestan, a referendumsko pitanje glasi "Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane članica EU ili da napusti EU?".
Pobornici obe opcije ušli su u završnicu kampanje i danas će u poslednjem pokušaju da privuku neopredeljene glasače.
Prema poslednjem srednjem rezultatu anketa za ostanak bi glasalo 52 odsto u odnosu na 49 odsto podrške za izlazak iz EU.
Ključna pitanja u kampanji bila su ekonomija i imigracija pri čemu je svaka od strana optuživala onu drugu za raspirivanje straha, a na javno mnjenje uticalao je i tragičan događaj u završnici kampanje kada je Džo Koks, proevropska poslanica opozicionih laburista, ubijena dok se prirpemala da održi sastanak sa biračima u Birstolu.
Premijer Dejvid Kameron, koji se zalaže za ostanak u EU, dao je seriju intervjua kako bi još jednom poslao poruku pre otvaranja glasačkih mesta.
"Niko ne zna šta će se dogoditi," rekao je Kameron Fajnenšel tajmsu. "Verujem da će to u svakom slučaju biti konačna odluka, Britanija neće hteti da još jednom prolazi kroz ovo," dodao je premijer.
Šef Forin ofisa Filip Hamond poručio je da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio nepovratan i da bi zemlja mogla ponovo da se pridruži bloku samo pod uslovima koji bi za nju bili neprihvatljivi.
Pobornik ostanka u EU aktuelni gradonačelnik Londona Sadik Kan suočio je stavove sa svojim prethodnikom Borisom Džonsonom, jednim od lidera kampanje za izlazak iz Unije.
"Vi govorite laži i plašite ljude," rekao je Kan mašući letkom kampanje za izlazak koji upozorava da bi muslimanska Turska mogla ući u EU.
"To je zastrašivanje Borise, treba da vas je sramota... koristite prevaru sa Turskom da uplašite ljude i navedete ih da glasaju za izlazak", rekao je Kan.
Džonson je uzvratio kritiku, rekavši da su upravo oni koji su za EU imali "projekat strah", upozoravajući da bi napuštanje Unije nanelo štetu britanskoj ekonomiji.
"Oni kažu da nemamo izbora nego da se klanjamo pred Briselom. Mi kažemo da oni žalosno potcenjuju našu zemlju i to šta ona može", rekao je Džonson, koji je poslanik konzervativne stranke u parlamentu.
On je Britancima za danas obećao "Dan nezavisnosti" ako budu glasali za izlazak, na šta su delovi publike ustali i burno pljeskali. Jedan od najvećih zagovornika izlaska iz EU Najdžel Faraž očekuje da će par meseci posle Bregzita i Austrija istupiti iz EU.
"Dani EU su odbrojani", podvukao je šef UKIP-a (Stranke za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva).Faraž očekuje da će to biti jedna "vrsta konjske trke", odnosno da li će prvi istupiti Austrijanci ili Danci.
Iz Brisela su u prethodnom peridu više puta stizale poruke upozorenja na posledice britanskog izlaska iz Unije po obe strane, a predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kaže da bi Bregzit "mogao da bude početak destrukcije ne samo EU, već i celokupne zapadne političke civilizacije".
Sličnog mišljenja je i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker koji je rekao da bi za Britaniju glasanje za izlazak iz EU značilo nanošenje štete sebi, ali bi ugrozilo i sve što su Evropljani zajedno postigli.
Ukoliko Britanija bude glasala za izlazak iz EU, to će najverovatnije pokrenuti proces osipanja političkih i bezbednosnih struktura na kojima je izgrađen evropski poredak posle Drugog svetskog i Hladnog rata, navodi Rojters u analizi posvećenoj predstojećem referendumu. Britanska agencija stoga konstatuje da bi istorija Evrope mogla da krene unazad.
Čak i ako Britanci budu glasali za ostanak u EU, nasleđe bolne debate, rastući trend nacionalnih referenduma o pitanjima Unije i raspoloženje protiv globalizacije i internacionalnizovanih elita s obe strane Atalantika neće u skorije vreme izblediti, navodi se u Rojtersovoj analizi.
O potencijalnim posledicama britanskog referendima razmišlja se i na Balkanu, a stručnjak za region sa Londonske škole ekonomije Džejms Ker-Lindzi ocenio je da se odlukom Britanaca o ostanku u Uniji ne bi mnogo toga promenilo ni za Evropu ni za Balkan dok bi "Bregzit" vodio na "potpuno neistražen teren".
Dodao je da se u slučaju britanskog glasa za ostanak u Uniji kratkoročno ne bi mnogo toga promenilo, ali da je moguće da bi London imao manje entuzijazma za prijem novih članica.
Ker-Lindzi kaže da je teško reći kako bi se Bregzit odrazio na Balkan ali veruje da bi mnogo zavisilo od reakcije EU.
On takođe smatra da bi EU eventualnu odluku Briranije da ode trebalo da iskoristi kao priliku da suštinski preispita svoju strategiju i ciljeve, smatra Ker-Lindzi.
Na birališta izaći britanski i irski državljani, kao i državljani Komonvelta koji imaju prebivalište u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i državljani UK u inostranstvu koji se poslednjih 15 godina nalaze biračkim spiskovima. Pravo glasa ovog puta imaće i građani Gibraltara.
Britanija je sličan referendum održala i 1975. godine kada je 67 odsto građana glasalo za ostanak te zemlje u Evropskoj ekonomskoj zajednici.
