Ta tačka je Kalinjingrad, ruski grad na Baltiku, fizički odvojen od granica Rusije, koji je čak bliži Berlinu nego Moskvi. Od Kalinjingrada počinje takozvana "Suvalki pukotina", 100 kilometara teritorije koja ovu rusku eksklavu povezuje sa Belorusijom. Ovaj deo Evrope mogao bi da bude glavno žarište.
Tako je potpredsednik SAD Džozef Bajden još u avgustu neplanirano otputovao u Litvaniju, gde se sasao sa liderima tri baltičke zemlje (Litvanije, Letonije i Estonije) i uverio ih da će SAD i NATO čvrsto zastupati svoj stav i član 5 sporazuma, koji glasi da je napad na jednu članicu napad na celu Alijansu (sve tri zemlje su članice NATO).Baltik se plaši Trampa
Ipak, tri baltičke države preplašene su nakon izjava predsedničkog kandidata Donalda Trampa, koji je rekao da SAD neće braniti sve NATO članice, osim ako one ne doprinesu budžetu Alijanse više nego što to sada čine. Bajden ih je uveravao da "ne brinu previše zbog toga", ali njegovo ubeđivanje nije urodilo plodom.
Ipak, NATO je rasporedio trupe blizu ruskih granica, stvarajući tako jednu nadmoćnu poziciju u odnosu na Moskvu. Podrška zemljama Baltika i njihovo članstvo u NATO ujedno je i američka poruka Rusiji koja glasi: "Tu smo, pred vašim vratima".Da je ovakvog razvoja događaja svestan i ruski predsednik Vladimir Putin pokazuje i činjenica da je Moskva u Kalinjingradu rasporedila svoje moćne projektile "iskander-M", koji imaju potencijal da nose nuklearne glave i domet od skoro 500 kilometara. Takođe, ruska flota ukotvljena je na obali Baltika, a najmoderniji borbeni avioni stalno zuje nad američkim razaračima u tom regionu i neretko povređuju vazdušni prostor Finske i Estonije, kako kažu vlasti tih država.
"Ruski manevri su daleko ozbiljniji. Tu mislim i na vojne i na propagandne. Pa, samo "RT" ima 40 puta veći budžet od "Glasa Amerike". Svaka kuća na Baltiku ima "RT", a ruska manjina nije imuna na poruke koje stižu sa tih televizija", kaže Zigimantas Pavilijonis, dugogodišnji litvanski ambasador u SAD.
(CNN)
