Najnovije vesti

(VIDEO) GRAD DUHOVA GORI VEĆ DECENIJAMA: Ovde je toplije nego na Merkuru, evo zbog čega!
Foto: Printscreen/ Youtube, Foto: Printscreen/ Youtube

VEČNA VATRA

(VIDEO) GRAD DUHOVA GORI VEĆ DECENIJAMA: Ovde je toplije nego na Merkuru, evo zbog čega!

Planeta

"Ovo je svet gde nijedan čovek ne može da živi. Toplije je od Merkura, atmosfera je otrovnija od Saturnove. U srcu požara temperatura prelazi 500 stepeni celzijusovih. Smrtonosni oblaci ugljen-monoksida i drugih gasova preplavili su stenovite komore".

Tako je pisac Dejvid Dekok opisao požar koji već decenijama gori ispod danas napuštenog grada Centralije u Sedinjenim Američkim Državama. Sve je počelo u maju 1962. godine kada su gradske vlasti raspravljale o rešavanju ilegalnih deponija smeća. Zbog čak osam takvih deponija donesena je odluka da će ispuniti dvadesetak metara duboku rupu ostalu iza jednog rudnika i koristiti je kao gradski otpad.

Obližnji komunalni inspektor upozorio je gradske vlasti da postoji nekoliko šupljina u toj rupi koje su verovatno nastale zbog ranijih iskopavanja uglja. Džordž Segaritus je rekao da je neophodno prvo srediti šupljinu, pa je tek onda koristiti. Njegova upozorenja nisu uzeta za ozbiljno. Gradske vlasti su odlučile da spale velike količine smeća na otpadu kako bi se napravilo mesta za drugi otpad. Odlučen je dan i vreme kada će spaliti smeće i dovedena je ekipa lokalnog dobrovoljnog vatrogasnog društva koja će ugasiti vatru iste večeri. 27. maja 1962. godine upaljen je sudbonosni plamen, a kasnije isto veče vatrogasci su ugasili svu vidljivu vatru. Samo dva dana kasnije plamen se opet razbuktao, a onda je ponovo i ugašen. Nekoliko dana kasnije otkrivena je šupljina široka skoro pet metara koja je povezivala otpad s obližnjim rudarskim šathotvima.

Pošto se sveštenik Vilijam Burk požalio da se širi dim i nesnosan smrad s otpada dovedeni su buldožeri kako bi ugasili vatru, ali ni taj pokušaj nije uspeo. Dim i otrovni plinovi nastavili su da se šire po napuštenim rudarskim tunelima ispod čitavog grada i uskoro su čak i aktivni rudnici zatvoreni. Nivo ugljen-monoksida u podzemlju dosegao je smrtonosnu dozu.

Ostaci uglja po napuštenim rudnicima počeli su jedan po jedan da gore, što je izazvalo paniku u gradskoj vlasti. Zaposlili su ljude da kopaju kako bi uništili vatru. Posle nekoliko meseci i nekoliko desetina hiljada tona iskopane zemlje, projekt je zaustavljen zbog nedostatka novca. Vatra ispod Centralije nije zaustavljena. Došla je zima 1963. godine i neuobičajeno niske temperature zaustavile su i neke nove pokušaje gašenja vatre. Ni ti novi pokušaji nisu uspeli da zaustave njeno širenje, a u aprilu iste godine otkriveno je da se vatra proširila bar 200 metara od mesta odlaganja otpada.

Zbog nedostatka novca, svi projekti su zaustavljeni, a otrovni gasovi nastavili su da izlaze u atmosferu i truju više od hiljadu stanovnika Centralije. Tek 1979. godine ljudi su postali svesni problema podzemne vatre kada je vlasnik benzinske pumpe izmerio temepraturu od 77 stepeni. Dve godine kasnije, dvanaestogodišnjak upao je u rupu duboku oko 45 metara koja se naglo otvorila pod njegovim nogama u dvorištu porodične kuće. Tod Domboski imao je sreće zato što je uspeo da se uhvati za koren stabla, posle čega ga je brat spasao.

Godine 1984. američke savezne vlasti odobrile su isplatu 40 miliona dolara za troškove preseljenja stotina stanovnika Centralije, ali nekoliko porodica odbilo je preseljenja. Posle godina suđenja i žalbi, u Centraliji je ostalo još sedam osoba koje su dobile dopuštenje da do smrti žive tamo. U godinama posle razbuktavanja prvog plamena, vatra ispod Centralije proširila se kilometrima po napuštenim rudnicima. Mesto u blizini Centralije, potpuno je uništeno i napušteno zbog vatre. O Centraliji su napisane brojne knjige i dokumentarci, a pretpostavlja se da je Centralija bila inspiracija za video igru i istoimeni film Silent Hill.

Kurir.rs/ Expres.hr

Foto: Printscreen/ Youtube

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Duh ili noćna mora? Belo lane mu stalo na put i ne dozvoljava da prođe!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...