Ipak, ona je odlučila da rizikuje, pa se uputila u kliniku Majo kako bi malim boginjama pobedila bolest.
Naučnici su odavno znali da bolest malih boginja može ponekad dovesti do spontanog smanjenja veličine tumora, ali su klinička ispitivanja na klinici Majo pokazala koliko moćno oružje može biti ovaj mali virus.
Stejsi se mučila tokom svake hemoterapije i imala je dve transplantacije matičnih ćelija, međutim, problem se uvek vraćao iznova i iznova. Tad su joj istraživači ulili poslednju nadu – ogromnu dozu boginja.
U roku od 5 minuta, dobila je glavobolju i temperaturu, posle čega je usledilo povraćanje i drhtanje. Za 36 sati, tumor veličine loptice za golf na čelu je nestao, a za dve nedelje u njenom telu nije bilo kancera.
“To je bio najlakši tretman koji sam uradila do sada”, rekla je Stejsi 2014. godine za medije.
Skoro 6 godina kasnije, Stejsi je i dalje živa i zdrava.
"Bila sam spremna da umrem, ali nisam. Verujem da je Bog imao plan", kaže. S vremena na vreme, ona na predavanjima govori o svom iskustvu.
"Pacijenti oboleli od raka su podvrgnuti hemoterapijama i zračenjima koja su toksična. Osim toga, toliko vremena i novca trošite na te terapije, da vas to potpuno iscrpi. Ova druga vrsta terapije, u kojoj vam ubrizgaju virus, bila je veoma intenzivna, ali za 24 sata bi sve bilo gotovo i mogla sam da napustim bolnicu", kaže.
Lečenje raka virusima nije novo. Naučnici iz klinike Majo kažu da se “viroterapija” uspešno koristi na hiljadama pacijenata obolelih od raka, ali ovo je bio prvi slučaj da se rak koji se proširio po celom telu pacijenta povukao u remisiju.
“Mislim da smo uspeli jer smo povećali dozu u odnosu na druge,” rekao je vodeći autor studije doktor Stiven Rasel. Virus boginja čini da se ćelije raka spoje i eksplodiraju, objašnjava Anđela Dispenzieri, takođe sa klinike Majo. “Nedavno smo počeli da razmišljamo o ideji leka protiv raka – i to je cilj ove terapije”, rekao je Rasel.
Mana virusoterapije bi bila vakcinacija - pošto je veliki broj ljudi vakcinisan protiv boginja, u njhivom telu se nalaze antitela koja bi napala virus i time bi njegovo delovanje bilo onemogućeno.
Stejsi je u svakom pogledu bila poseban slučaj. Nije imala antitela zato što je dvaput prošla kroz transplantacije stem ćelija i njen rak je imao nekoliko mutacija.
Rasel kaže da će nastaviti sa istraživanjem delotvornosti virusoterapije.
Kurir.rs/CNN/Star tribune Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
