OVO SU TEMPIRANE BOMBE U NEMAČKOJ! Ovde radi oko 600.000 ljudi kojima nedostaje zaštitne opreme!

Nemački stručnjaci upozoravaju na posledice naglog širenje korona-virusa u staračkim domovima. Problem nije samo velika smrtnost, već i mogućnost da strani negovatelji, u strahu od virusa, masovno napuste Nemačku.

Dvanaest mrtvih u jednom staračkom domu u Volfsburgu. Trinaest mrtvih u jednom domu u Vircburgu. Više od 20 inficiranih u jednom domu za starije osobe u tirinškom mestu Triptis. Broj pozitivno testiranih osoba raste i među stanarima staračkih domova i među osobljem koje se brine o njima.

Vesti koje stižu iz Španije i Italije o stanju u tamošnjim staračkim domovima zabrinjavaju i Nemce. Već se govori o „tempiranim bombama“ – o ustanovama u kojima se virus nekontrolisano širi.

Već nekoliko nedelja udruženja koja zastupaju interese pacijenata i udruženja negovatelja optužuju političare da se intenzivno brinu za situaciju u nemačkim bolnicama i generalno medicinskom sektoru, a da istovremeno ostavljaju na cedilu posebno ugrožene pripadnike starije populacije – ljude o kojima se negovatelji brinu ili u posebnim ustanovama ili ih posećuju u njihovim sopstvenim domovima.

Samo u 11.700 domova za negu starijih i nemoćnih u Nemačkoj trenutno živi više od 800.000 ljudi. U medijima se spominje brojka od 600.000 negovatelja koji su zaposleni u tom sektoru. „Oni su prepušteni sami sebi, bez dovoljno zaštitne opreme. Kod snabdevanja se očigledno najpre mislilo na bolnice i lekarske ordinacije“, tvrde iz Nemačkog udruženja njegovateljskih zanimanja (DBfK).

Stručnjaci od saveznog ministra zdravlja Jensa Špana zahtevaju usvajanje strategije za zaštitu staračkih domova i sprovođenje većeg broja testova na korona-virus, kako se oni ne bi pretvorili u epicentre širenja zaraze. U tom slučaju, ni intenzivnim medicinskim tretmanima neće biti moguće spasiti živote mnogih ljudi, izjavio je za agenciju KNA Ojgen Briš iz Nemačke fondacije za zaštitu pacijenata.

Savezna nemačka vlada je, čini se, svesna mogućih problema u sektoru nege. Pre nekoliko dana usvojen je veliki paket mera za suočavanje s korona-krizom. Njime je predviđena i finansijska pomoć negovateljima, na primer u izolaciji zaraženih: preuzimaju se u potpunosti troškovi dezinfekcije prostora, a pomoć se može iskoristiti i za pokrivanje dodatnih troškova osoblja, u slučaju da više zaposlenih istovremeno ne bude moglo da dolazi ako se razboli.

Pitanje je samo da li u domovima uopšte prostorije u kojima bi mogli da budu izolovani zaraženi pacijenti? I koga zaposliti kada na tržištu vlada hronični manjak stručne radne snage?

U Nemačkoj bi, naime, već nakon Uskrsa moglo da dođe do kritične situacije u sektoru nege. Stručnjaci tvrde da bi tada stotine hiljada starijih i nemoćnih osoba moglo da ostane bez neophodne nege. Naime, mnogi strani negovatelji će preko uskršnjih praznika da odu u svoje domovine, pa je moguće da se zbog straha od zaraze deo njih neće ni vratiti u Nemačku.

„Računamo s time da bi nakon Uskrsa 100.000 do 200.000 ljudi postupno moglo da ostane bez potrebne njege, odnosno da ostane samo kod kuće, bez osoblja koje se o njima brine“, rekao je za nemački javni servis ARD Frederik Zebom, šef Udruženja nege i kućne nege (VHBP).

O tim ljudima bi u tom slučaju trebalo da nastave da se brinu bolnice i klinike, ali one to neće moći jer će im, ako poraste broja zaraženih i teško oboljelih, biti potrebni kapaciteti za negu o korona-pacijentima. A u staračkim domovima nema mesta, svi kapaciteti su popunjeni. Rešenje se još ne nazire.

Zbog očekivanog (naglog) porasta broja pacijenata, nemačke klinike zato zahtevaju da se ubrza postupak priznavanja stručnih kvalifikacija stranih negovatelja koji se već sada nalaze u Nemačkoj. „Zdravstvene institucije moraju da im dodele dozvole ad-hok“, izjavio je za list „Velt“ predsednik Društva nemačkih bolnica Gerald Gas. Kasnije bi, nakon korona-krize, dozvole još jednom trebalo proveriti i „nadoknaditi“ formalni postupak, dodao je Gas.

Prema procenama VHBP, u Nemačkoj trenutno radi oko 300.000 negovateljica i negovatelja samo s istoka Evrope, pre svega iz Poljske. Oko 90 odsto (ili 270.000) radi na crno, odnosno bez zdravstvenog i penzionog osiguranja.

Kurir.rs/DW