Više od polovine anketiranih (54 odsto) imalo je nedvosmisleno negativan odnos prema toj ideji i to najviše Rusi starosti od 35-44 godine. Osam odsto ima pozitivan stav i to pretežno Rusi od 25-34 godina, dok nedefinisan odnos ima 11 odsto ispitanika.
Sa samom idejom upoznato je 84 učesnika ankete, ali nešto detaljnije o toj temi zna njih 15 odsto i to pre svega Moskovljani i stanovnici Sankt Peterburga.
Ljudi sa sela koji su učestvovali u anketi u grupi su onih koji su prvi put čuli za takvu mogućnost.
Strah od tajnog čipovanja ima 45 odsto anketiranih, dok je 52 odsto onih koji od toga ne strahuju.
Zanimljivo je i da 51 odsto učesnika u anketi smatra da tehnički uslovi za čipovanje ljudi postoji već sada, dok je svaki treći ispitanik ubeđen da će se takva tehnologija pojaviti tek u budućnosti.
Anketa se bavila i pitanjem šta bi bile prednosti a šta mane čipovanja. Pa su tako Rusi u prednosti čipa svrstali to što bi čip zamenio identifikaciona dokumenta, olakšao potragu za nestalim osobama, zamenio bankovne kartice i omogućio bi lakše pružanje medicinske pomoći jer bi sadržao i podatke o čovekovom zdravlju.
Ipak, 34 odsto ispitanika uvereno je da čipovanje nema nikakve prednosti.
Kad su u pitanju nedostaci spisak je poduži: anketirani strahuju od mogućnosti praćenja, kontrole, kršenja prava i sloboda, mešanja u privatni život, uticaja na zdravlje (uključujući alergije, uticaj na psihu), mogućnosti manipulacija, krađe podataka i curenja informacija.
Istraživanje je sprovedeno 1. avgusta na 1.600 građana, telefonskim putem.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
NE PROPUSTITE
