Otprilike 6 od 10 američkih odrasli (58 odsto) priznaju da je Bajden katolik, uključujući 63 odsto onih koji su demokrate ili su demokratski nastrojeni, a 55 odsto republikanaca ili republikanaca. Većina ostalih anketiranih rekla je da nisu sigurni u njegovu versku pripadnost.
Nalazi su objavljeni u utorak (30. marta) u izveštaju Istraživačkog centra Pju koji se bavi stavovima Amerikanaca o verovanjima Bajdena i potpredsednice Kamale Haris.
Istraživanje više od 12.000 američkih odrasli su otkrili političku podjelu u dogovoru oko toga koliko su vjerska dva glavna funkcionera.
Više od 8 od 10 demokrata (88 odsto) kaže da je Bajden bar "donekle" religiozan - uključujući 45 odsto koji ga opisuju kao "vrlo" religioznog - dok gotovo dve trećine (63 odsto) republikanaca kaže da "nije previše" ili "nimalo" religiozan.
Dvije trećine katolika (66 odsto) i ateisti i agnostici (66 odsto) znaju da je Bajden katolik, u poređenju sa tri četvrtine Jevreja (75 odsto) i oko polovine ili manje Crnaca protestanata (46 odsto) i ljudima koji opisuju svoje vera kao "ništa posebno" (43 odsto).
Iako je većina ispitanika bila upoznata sa predsednikovom verom, manje su se odnosili na verski identitet Harisove.
Dve trećine odraslih Amerikanaca (65 odsto) reklo je da nisu sigurni u Harisovu religiju, dok je samo 12 odsto reklo da je protestantkinja. Potpredsednica se identifikuje kao baptista.
Otprilike polovina Amerikanaca kaže da je Haris "donekle religiozna" (38 odsto) ili "vrlo religiozna" (8 odsto), dok je druga polovina rekla da "nije previše religiozna" (28 odsto) ili "uopšte nije religiozna" (23 odsto).
Jednaki udeli ljudi u obe stranke kažu da ne znaju njenu religiju (po 64 odsto), ali kao i kod Bajdena, mnogo više demokrata će je verovatno doživljavati bar donekle religioznom (69 odsto) nego republikanci (19 odsto).
Među verskim grupama, mišljenje da je Haris religiozna osoba najčešće je među crnim protestantima (78 odsto), a najmanje među belim evangeličkim protestantima (20 odsto). Bilo je slično otkriće i za Bajdena: 87 odsto crnih protestanata reklo je da je bar donekle religiozan, ali samo 35 odsto belih evangelika je to reklo.
Nalazi se poklapaju sa prethodnim studijama koje pokazuju da crni protestanti teže da glasaju za demokratske stranke, dok beli evangeličari naginju republikancima.
Sveukupno, 64 odsto američkih odrasli kažu da je Bajden "veoma" ili "donekle" religiozan, što je porast u odnosu na 55 odsto koji su ga tako opisali u februaru 2020. Primećen je značajan porast udela Amerikanaca koji sada kažu da je Bajden "veoma" religiozan.
"Ali praktično se sve ovo povećanje dogodilo među demokratama; među članovima Bajdenove stranke 13 odsto ga je početkom prošle godine opisalo kao veoma religioznog, u poređenju sa 45 odsto danas ", napominje Gregori A. Smit, Pjuov saradnik za istraživanje i autor izveštaja o novim nalazima.
Primetio je da su članovi predsednikove stranke možda čuli kako spominje svoju veru kako na tragovima kampanje, kao što je Demokratska nacionalna konvencija, tako i od njegovog izbora, uključujući tokom inauguralnih ceremonija.
Partijska razlika u pogledima na Bajdena nastavila se i kada su ispitanici pitani o tome koliko predsednik raspravlja o svojoj veri. Osam od 10 demokrata (79 odsto) reklo je da svoju religioznu veru i molitvu spominje "približno u pravom iznosu", dok je manje od polovine republikanaca (42 odsto) došlo do istog zaključka.
Čak i među Bajdenovim kolegama katolicima, partizanstvo prožima stavove o Bajdenovoj religiji. Devet od 10 katolika demokrata i demokratskog nastrojenja kaže da misli da je Bajden barem donekle religiozan, uključujući polovinu onih koji kažu da je "vrlo" religiozan. Suprotno tome, među republikanskim i republikanski naklonjenim katolicima 56 odsto većina kaže da Bajden "nije previše" ili "uopšte nije" religiozan. I dok 8 od 10 katoličkih demokrata kaže da misli da Bajden o svojoj vjeri razgovara "o pravoj količini", jedva upola manje katoličkih republikanaca kaže isto (42 odsto).
Ispitanici katolici svrstani u dve glavne političke stranke pokazuju naročito oštre razlike u tome da li bi predsednik trebalo da bude diskvalifikovan iz pričešća u Katoličkoj crkvi.
Iako 55 odsto katoličkih republikanaca smatra da bi predsednikovi stavovi o pobačaju trebalo da ga diskvalifikuju iz pričešća, 87 odsto katoličkih demokrata se ne slaže. Otprilike dve trećine američkih Ukupno katolici (67 odsto) kažu da bi predsedniku trebalo dozvoliti da se pričesti.
Bajden je tokom kampanje rekao da će štititi Roe protiv Vadea, odluku Vrhovnog suda iz 1973. kojom je legalizovan abortus. Ubrzo nakon Bajdenovog izbora, predsednik SAD Konferencija katoličkih biskupa izrazila je zabrinutost zbog Bajdenovih stavova o abortusu.
Istraživanje 12.055 američkih odraslih, uključujući 2.492 katolika, sprovedeno je od 1. do 7. marta i ima ukupnu marginu greške plus-minus 1,5 procentnih poena. Granica greške za podgrupe, poput crnih protestanata, katolika i Jevreja, kretala se u rasponu od 1,9 procentnih poena do 9,8 procentnih poena.
Kurir.rs/religionnews.com
NE PROPUSTITE
