Najnovije vesti

UŽARENO NEBO NAD AŠKELONOM: ŽESTOKI raketni duel izraelske Gvozdene kupole i HAMASA! VIDEO
Foto: EPA/HAITHAM IMAD

Gradom odjekuju detonacije

UŽARENO NEBO NAD AŠKELONOM: ŽESTOKI raketni duel izraelske Gvozdene kupole i HAMASA! VIDEO

Planeta
22:52h

Novi raketni duel između izraelske proviraketne odbrane i raketa organizacije Hamas zabeležen je večeras na nebu iznad grada Aškelona koji se nalazi u blizini granice sa Gazom.

Kamera iz jednog od stanova zabeležila je trenutak kada je usledio okršaj izraelke Gvozdene kupole koja je postavljena na ivici grada i Hamasovih raketa najverovatnije su u pitanju modifikovane rakete grad kalibra 122 mm.

Na snimku se vide stanovnici Aškelona kako sa svojih terasa uprkos oglašenoj opasnosti od raketa stoje na terasi i na prozorima pozdravljajući svako obaranje hamasovih raketa.

Iron Dome- Gvozdena kupola ( hebrejski Kippat Barzel)

Kao odgovor na rat u Libanu 2006., kada je Izrael bio izložen nasumičnom raketiranju iz Gaze i Libana, kada je ispaljeno 4.000 raketa kratkog dometa, a u napadima su poginula 44 civila, raseljeno skoro 250.000 ljudi uz ogromnu materijalnu štetu, kompanija Rafael Advanced Defence ubrzano je počela da razvija sistem koji je trebao da spreči ponavljanje scenarija iz avgusta 2006. Ovaj sistem je postao treća linija odbrane Izraela.

Izraelsko ministarstvo odbrane u februaru 2007.godine odabralo je raketni sistem Iron Dome (Gvozdena kupola), kao buduću zaštitu od raketnih napada,

raketa tipa Grad kalibra 122 mm i ručno rađenih raketa Kassam lansiranih iz Libana i Gaze tokom leta 2006.godine na početku Drugog Libanskog rata.

Iron Dome definisan je kao pokretni raketni sistem namenjen za presretanje i uništavanje raketa kratkog dometa, kao i artiljerijskih granata većih kalibara u svim vremenskim uslovima, danju i noću. Ovaj sistem može istovremeno da dejstvuje na više mogućih pretnji.

Gaza
foto: screenshot twitter/El Druso

Baterija Iron Dom sastoji se od: komandnog vozila, radara i kontejnera sa 20 raketa.

Delovanje sistema je zamišljeno tako, da radar u roku od 5 sekundi otkriva cilj, detektuje raketu, a već u 10-toj sekundi treba da počene sa praćenjem i dejstvom po pretnji. Radar detektuje i prati naodolazeću raketu, i podatke šalje u komandno vozilo, gde kompjuter proračunava da li će ta raketa pasti na naseljeno ili ne naseljeno područje. U slučaju da raketa neće pasti na mesto, na kome bi izazvala štetu, ili ljudske žrtve, neće se ni dejstvovati.

Raketa dobija podatke od radara nakon lansiranja putem datalinka i koriguje svoju putanju. Raketa sistema Iron Dome poseduje konvencionalnu fragmentovanu bojevu glavu sa ugrađenim blizinskim upaljačem. U zavrsnoj fazi navođenja raketa koristi svoj radar koji je ugrađen u bojevu glavu.

Rafael Advanced Defence je prva testiranja sistema počeo u julu 2008.godine kada je testirana presretačka raketa Tamir. Sledeća provera usledila je u martu 2009., kada je opitovan protivraketni sistem na zemlji, bez borbenog delovanja, da bi u julu iste godine izvedeno po prvi put uspešno presretanje većeg broja raketa Kasam i Grad.

Gaza
foto: screenshot twitter/El Druso

Mesec dana kasnije avgusta 2009., izraelska vojska, iako sistem nije ušao još zvanično u upotrebu, zbog dobrih rezultata formira se novi bataljon, koji će koristiti ovaj raketni sistem. Izrael je konačnu odluku za uvođenje ovog sistema u operativnu upotrebu doneo posle vežbe održane januara 2010., kada je prikazana efikasnost ovog sistema nakon godina rada na njemu. Tada je simuliran masovni napad raketa Grad, artiljerijskih granata i minobacačkih mina na koje je Iron Dome uspešno odgovorio tokom dejstva u različitim uslovima. Iako se njegovo uvođenje očekivalo do kraja 2010., to se nije dogodilo, jer je zahtevano dodatno obučavanje ljudstva. Sistem je zvanično u operativnu upotrebu ušao tek u januaru 2011.godine, prvo dve baterije, a kasnije u periodu od 2012. do 2014., ušle su još tri baterije.

Pošto je doneta odluka o uvođenju sistema u operativnu upotrebu javila se dilema o rasporedu sistema, a s obzirom na loša iskustva iz prošlosti, kada je iz Gaze lansirana serija raketa tipa Kasam.

Prvobitno je to trebala biti baza Hatzor, ali se posle nezadovoljstva građana odustalo od toga i prva baterija postavljena je južno od grada Beršebe u pustinji Negev i pored grada Ašekolana kako bi se ova dva grada zaštittila od Hamasovih raketa sa područja Gaze. Inače jedna baterija može da zaštiti grad veličine Haife. Izraelski stručnjaci procenjuju da je za čuvanje većih gradova potrebno minimum 5 baterija. Cena jedne baterije je procenjena na 50 miliona dolara. Cena jedne rakete iznosi 35-50.000 dolara što su neki analitičari označili kao veoma skupo, s obzirom da je cena rakete Kasam samo hiljadu dolara, a mina desetinu dolara. Pod lavinom kritika bilo je i to što sistem nije mogao da zaštiti naselja uz samo granicu od raketa malog kalibra i granata kućne izrade, jer je nedostajalo nekoliko sekundi za reakciju.

Gaza
foto: screenshot twitter/El Druso

Svaki Iron Dome sastoji se od sledećih komponenti: radar za otkrivanje i praćenje leta rakete, zatim kontrolni centar C2 (Command and Control) za upravljanje sistemom koji ima zadatak da u kratkom vremenskom periodu proceni let otkrivene rakete i napadne samo one koji su realna pretnja. Radar i kontrolni centar su povezani sa Izraelskim nacionalnim kontrolnim centrom PVO.

Iron Dome radi zajedno sa nišanskim radarom EL/M- 2084, koji je proizvela softverska kompanija Elta Systems, deo Israel Aerospace Industries (IAI).

Lanser raketa- svaka baterija ima po četri lansera sa 20 raketa „Tamir“ u kontejneru što je dovoljno da se pokrije prostoro od 150 kvadratnih kilometara. Iron Dome koristi vođene rakete koji imaju malu zonu delovanja od 4 do 70 km. Kako bi se moglo delovati protiv malih ciljeva, raketa ima poseban blizinski upaljač. Za navođenje na ciljeve koristi se elektro-optički sistem samonavođenja.

Raketni štit Izraela
foto: Printscreen Youtube

Tipična baterija se sastoji od radarske jedinice, jedinice za upravljanje sistemom i tri lansera, raspoređeni na istom položaju. Svaki lanser ima 20 raketa – presretača i može se razmestiti van sistema, kada se njime upravlja sigurnom, obezbeđenom (zaštićenom), radio vezom.

Prvo pravo vatreno “krštenje” dogodilo 7.aprila 2011. kada je u vazduhu uništena raketa ispaljena prema Beershebi. U istom je mesecu uništeno devet raketa uz jednu propuštenu. Zahvaljujući pokazanoj efikasnosti sistema Hamas je morao da promeni taktiku, koja je uključila ispaljivanje većeg broja raketa na područje pod zaštitom Iron Doma, a sa ciljem da se raketni sistem preoptereti. Kada je utvrđeno postavljanje Iron Doma oko Aškelona i Beršebe raketama su napadnuti gradovi Ašdoda i Ofakima. U avgustu 2011., istovremeno je ispaljeno 6 raketa, a Iron Dome je pet projektila presreo uspešno, dok je jedan uspeo proći odbranu i eksplodirao ostavljajući za sobom prve ljudske žrtve posle 2006.

Posada koja sada opslužuje Iron Dome je aktivnog sastava, dok se  planira da deo novih baterija koje budu ulazile u operativnu upotrebu opslužuju vojnici rezervisti.

Kompanija Rafael radi na daljem usavršavanju Iron Doma u širi precizni protivraketni sistem. U planu je popunjavanje sa dvema vrstama raketa koje će se koristiti protiv krstarećih raketa i letelica. Verzija Blok 2 moći će da vrši odbranu od podzvučnih ili nadzvučnih projektila i letelica brzina do 1,5 maha. Za verziju Blok 3 predviđa se presretanje raketa i projektila velikih brzina iznad 1,5 Maha. Da bi se to uspleo izvesti biće potrebno umrežavanje sa radarima srednjeg dometa i da će biti potrebno povećanje dometa raketa Tamir kojima se pune lansirni kontejneri Iron Dome.

Kurir.rs/A.Mlakar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track