Stotine hiljada ljudi širom Evrope izgubilo je živote zbog kovida-19, a mnogi pate od dugoročnih posledica bolesti. No, oni nisu jedine žrtve pandemije.
Demokratske norme takođe su ozbiljno narušene zbog godine dana restrikcija, a stručnjaci se sada pribojavaju da političari gladni moći neće želeti da odustanu od svojih gotovo apsolutnih ovlašćenja nakon što kriza završi, piše CNN u svojoj analizi.
U Francuskoj, na primer, parlament je prošle sedmice odobrio zakon kojim se vanredno stanje u zemlji produžava do kraja septembra. Nacrt zakona omogućava predsedniku Emanuelu Makronu da uvede zdravstvenu propusnicu koja pokazuje da li je neko vakcinisan protiv kovida-19 ili nije, kao i mogućnost da uvede policijski čas u celoj zemlji.
Neki od Makronovih liberalnih saveznika taj potez smatraju kontroverznim: Uostalom, naređivanje građanima da se kući vrate u određeno vreme i praćenje njihovih medicinskih podataka teško da je u skladu sa francuskom liberalnom tradicijom.
Tokom svog mandata, Makron je optuživan da je odlutao sa centralno-liberalne platforme na kojoj je izabran 2017. godine, ponajviše kada je zauzeo oštriju poziciju prema islamu i imigraciji kako bi se nadmetao sa svojom političkom suparnicom, šeficom krajnje desnice Marin Le Pen.
Živi slobodno ili umri
Nedavno je francuski predsednik uzdizao vrednosti demokracije. Govoreći pred američkim Kongresom 2018. godine, odao je počast "utočištu demokratije" kojem se obraćao i podsetio svet na reči "istaknute na zastavama francuskih revolucionara: Vivre libre ou mourir. (Živi slobodno ili umri)."
Ironično, s obzirom na predsednikovu očiglednu želju da šefuje svojim građanima kako bi zaustavio širenje smrtonosnog virusa, navodi CNN.
Makronov labavi odnos sa demokratijom ne zaustavlja se na praćenju vakcinisanih i prisiljavanju ljudi da ostanu u svojim domovima. Tokom pandemije, predsednik je redukovao ulogu parlamenta u nadzoru njegovih političkih poteza.
"Uloga parlamenta u Francuskoj ograničena je pod novim vanrednim zdravstvenim stanjem", rekla je Žoel Grogan, profesor britanskog javnog prava i prava EU na Univerzitetu Midlseks. "Vlade i administracije nisu obvezne da parlamentu šalju kopije odredbi koje usvoje", dodala je ona.
Democracy Reporting International (DRI) nedavno je objavio opsežnu studiju o tome kako su vlade širom Evropske unije reagovale u kontekstu demokratije i vladavine zakona. Francuska je navedena kao zemlja koja "zabrinjava" zbog kršenja pravnih normi.
Francuska nije jedina država EU koja je demokratski "zastranila".
Španija jedini izuzetak
U Austriji, Sloveniji, Belgiji i Litvaniji postoji ozbiljna zabrinutost da su vlade zloupotrebile postojeće zakone kako bi ograničile slobodu građana. Zapravo, DRI je od 27 država članica EU samo Španiju naveo kao zemlju oko koje "nema brige" kada je u pitanju parlamentarni ili pravni nadzor kovid mera.
Najgrublji primer verovatno dolazi iz Mađarske, gde je vlada donela zakon koji joj je omogućio vladanje dekretom bez sudske revizije, navodi američki medij. Sudovi na Kipru i u Češkoj tvrdili su da nisu nadležni za mere borbe protiv koronavirusa. To je značajno smanjilo mere zaštite od bilo kakvog pokušaja prekoračenja ovlašćenja.
Glavna zabrinutost DRI-a je to da tek nekoliko evropskih zemalja ima jasan plan za ukidanje vanrednih stanja i povratak na uobičajene načine upravljanja.
Izlazna strategija
To je stvarna briga u slučaju Francuske. Filip Marlijer, profesor francuske i evropske politike na Univerzitetskom koledžu u Londonu, napominje da je poslednjih godina Francuska uvela brojna vanredna stanja kao odgovor na terorističke napade. Mnoge mere u vezi sa ličnim slobodama uvedene u to doba ostale su na snazi.
"Kladio bih se da će mnoge neliberalne mere koje su uvedene pod kovidom, poput zdravstvene propusnice i pretnje policijskim časom, ostati na snazi ili će se ponovno uvesti", rekao je on. "Političari su vrlo dobri u preuzimanju vlasti, ali manje u vraćanju vlasti", dodao je Marlijer.
Kod nekih postoji posebna zabrinutost da bi Makron, koga sledeće godine čekaju izbori, mogao da proceni da mu koristi to što svu vlast čvrsto drži u svojim rukama.
"Francuski predsednik ima više moći na papiru od američkog predsednika. Može da kontroliše policiju, vojsku, svu unutrašnju politiku, svu spoljnu politiku. Čak imenuje i svog premijera", objašnjava Marlijer. "To, u kombinaciji sa nekim ko želi novi mandat i ko se več primiče desnici zbog pitanja poput islama a bez stvarnog nadzora, je veoma zabrinjavajuće", dodao je.
Još više brine što se u izveštaju DRI-a navodi da samo pet država članica EU - Češka, Francuska, Litvanija, Holandija i Portugal - imaju odgovarajuće izlazne strategije za povratak u normalu.
Vladanje dekretom
"Mnogo je lakše vladati dekretom nego vladati unutar demokratskih okvira, pa je jasno da bi čelnici hteli da zadrže moć", kaže Grogan i navodi da podrivanje vladavine zakona već neko vreme predstavlja problem unutar EU.
Poslednjih godina Mađarska i Poljska su zloupotrebljavale vladavinu zakona do te mere da je protiv obe države aktiviran član 7 ugovora sa EU, koji bi, ako ga odobre sve države članice, ograničio glasačka prava obe države u Uniji kao i pristup novcu EU.
Problem je u tome što i Mađarska i Poljska mogu da ulože veto na akcije protiv drugih, čineći EU pomalo bezubom. "Ono što se dalje događa je veliki problem. Možemo da razgovaramo o pravnim mehanizmima i zakonima. Ali nam je na kraju potreban politički konsenzus", dodaje Grogan.
Prošlog leta, Brisel je pokušao da prisili Mađarsku i Poljsku da se uklope u mehanizam kako bi dobile svoje mesto u dogoročnom budžetu EU, ali je na kraju poklekao i odobrio im sredstva za oporavak od kovida.
To su bile dve zemlje članice. Šta će se dogoditi kada ih bude više, niko u EU ne zna.
"U osnovi, EU je pravna struktura. Ona postoji radi poštovanja međusobnih prava država i građana", kaže Grogan. "Pogrešno je ignorisati elemente van toga. Kao što je Bregzit dokazao, to je grupa država koja je odlučila da bude deo kluba. Bregzit nam je pokazao da možete otići, ali problem je ako neko ne prihvati vrednosti i ne želi otići, jer pravno je nemoguće ukloniti državu", objasnila je ona.
Kako će ovo završiti, ostaje da se vidi. EU se verojatno neće raspasti, kao što su mnogi predviđali, ali moguće je da evroskeptici širom bloka iznude promene koje će potkopati celu stvar. A ako tražite način za destabilizaciju EU, ruganje vladavini zakona bilo bi dobro mesto za početak, navodi se u analizi CNN.
Pomeranje moći
"Vidimo, kao i obično u kriznim situacijama, kako se moć pomera prema izvršnoj vlasti, dok nadzor parlamenata, pravosuđa i drugih tela postaje sve slabiji", kaže Jakub Jarževski, koordinator istraživanja u DRI. "EU bi mogla da poraditi na boljem pravnom nadzoru - bilo putem Komisije, Agencije za osnovna prava ili čak putem Suda. Ali to bi zahtevalo političku volju vođstva država članica da centrala EU preuzme kontrolu nad politikom za ona područja koja više vole držati u svojim rukama", dodao je on.
Ponekad se kaže da je pravo EU složena zbrka uskih političkih interesa odevena u pravni ogrtač. Ti uski politički interesi imali su veći uticaj na smer putovanja čitavog bloka od ideala koji navodno ujedinjuju 27 izrazito različitih nacija.
U najvećem delu protekle decenije, države članice su se najviše prepirale oko toga šta bi Evropa trebalo da bude i kako treba da odgovori na krize. Nepoštovanje zakona, međutim, konkretnija je glavobolja od neslaganja oko migracija ili načina na koji treba trošiti novac.
Kad se politika vrati na nešto nalik normalnom, Brisel bi se mogao naći u većim problemima od puke neposlušnosti Poljske i Mađarske. A ako ovi nedavni "delinkventi" odluče da su im novootkrivena ovlašćenja i moći važnije od usrećivanja kolega iz EU, velikani Unije teško da će moći da zaustave destabilizaciju čitavog bloka.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
