Uprkos njihovim uveravanjima, povratak islamističke grupe na vlast smatra se ozbiljnim udarom na avganistanske medije koji su doživeli eksplozivan razvoj nakon što je prvi talibanski režim svrgnut 2001.
Šta kažu lokalni avganistanski novinari?
Postoje jake osnove za strah i nepoverenje među avganistanskim novinarima.
Uprkos rastu sektora, Avganistan je za novinare jedna od najopasnijih zemalja na svetu i od 2001. ubijeno je najmanje 53 novinara, po podacima Odbora za zaštitu novinara.
Ugledna novinarka sa državne televizije RTA prošle nedelje je rekla kako joj je saopšteno da ide kući jer se "sistem promenio".
"Naši su životi ugroženi", rekla je Šabnam Davran.
Mnogi avganistanski novinari navodno se skrivaju ili pokušavaju da napuste zemlju evakuacijskim letovima iz Kabula.
Veliki broj koji je radio za strane medije otišao je, ali to je naročito teška situacija za one bez stranog sponzorstva.
Iskusni avganistanski novinar Bilal Sarvari, koji je zemlju napustio u nedelju, rekao je da je situacija izmakla kontroli i da mu je slomilo srce što je za sobom "ostavio svoj život".
"Danas je dan kada su generaciji Avganistanaca pokopani snovi, težnje i životi", rekao je.
Kakvi su bili avganistanski mediji pod talibanima?
Nije bilo avganistanskih medija o kojima bi se moglo govoriti dok su talibani vladali Avganistanom između 1996. i 2001.
Zabranili su televiziju, filmove i većinu drugih oblika zabave kao nemoralne. Neki elektronski proizvodi bili su nezakoniti kao antiislamski, takođe.
Ljude uhvaćene da gledaju televiziju, talibani su kažnjavali, a njihove televizore bi razbili. Vlasnici videoplejera mogli su da budu javno bičevani.
NE PROPUSTITE
Neko vreme moglo se videti kako trake sa uništenih kaseta lepršaju sa drveća u nekim delovima glavnog grada Kabula.
Postojala je samo jedna radio stanica, Glas Šerijata, emiovala je propagandu i islamističke programe.
Šta se dogodilo kada su svrgnuti?
Pod postavom koju je podržavao SAD formiranom nakon pada talibana 2001., u avganistanskom medijskom sektoru došlo je do masivnog rasta, uključujući privatne TV stanice i radijske mreže.
I to se nije odnosilo samo na vesti, nego i na produkciju filmova, sapunica, talent-šoua, muzičkih spotova.
Avganistan sada ima više od 50 televizijskih kanala, 165 radio stanica i desetine izdanja, objavili su ovog meseca Reporteri bez granica (RSF) pozivajući se na nacionalno udruženje novinara.
Pristup internetu i društvenim medijima, naročito putem pametnih telefona, takođe se povećao poslednjih godina.
Otvaranje avganistanskih medija omogućilo je prostor i mogućnosti ženama u zemlji, koje su talibani isključili iz javnog života, obrazovanja i sa radnih mesta.
Stotine žena širom zemlje radile su kao novinarke, producentkinje, voditeljke.
Desetine avganistanskih novinara takođe su radili za strane medije.
Šta sada obećavaju talibani?
Nakon pada Kabula, talibanski zvaničnici u Dohi i Avganistanu naglašavaju da će mediji moći da nastave slobodno da deluju i da novinari neće biti uznemiravani niti povređeni.
Održali su službenu konferenciju za štampu na kojoj je na direktna pitanja odgovarao glasnogovornik Zabihula Mudžahid.
Jedan talibanski zvaničnik čak je dao intervju novinarki.
NE PROPUSTITE
Međutim, kao i kod njihovih obećanja o drugim pitanjima, poput ženskih prava i amnestije, čini se da avganistanski novinari ne veruju u to da islamisti misle ono što govore.
Poslednjih nedelja desetine TV i radio stanica prestali su sa emitovanjem, ili su ih talibani zauzeli dok su militanti brzo osvajali teritorije na putu prema Kabulu.
Uprkos obećanjima njihovih glavnih glasnogovornika, talibanski borci poslednjih su dana navodno od vrata do vrata tražili protivnike - uključujući i novinare.
U severnoj pokrajini Džavdžanu, lokalna radio stanica Salam Vatandar u ponedeljak je objavila da će smeti da objavljuje sadržaj nakon što ga pregleda lokalna talibanska kancelarija.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
