Napad ukrajinskog drona TB-3 Bajraktar na bateriju haubica 122 mm u blizini sela Granitonje nedaleko od linije razdvajanja snaga Ukrajine i nepriznate Donjecke Narodne Republike izvao je lavinu komentara i pažnju javnosti. Nekako je zasenio sve ono što se trenutno dešava, jer je Ukrajina po prvi put borbeno upotrebila dron. Simpatizeri snaga Donjecke i Luganske Narodne Republike i dalje se pitaju kako i zašto u ovom slučaju nije dejstovovala PVO. Mnogi su mislili da snage nemaju PVO u toj zoni.
NE PROPUSTITE
Međutim, neki su postavili pitanje zašto PVO sistemi nisu uništili ovaj dron. Da li proruske snage na istoku Ukrajine imaju sposobnost da se suoče sa flotom ukrajinskih dronova koji su nabavljeni u prethodne tri godine.
Na ovo pokušao je da odgovori pukovnik Sergej Hatiljov vojni ekspert, načelnik protivvazdušnih raketnih snaga (2007-2009) Komande specijalnih snaga (bivšeg Moskovskog okruga PVO)
Hatiljov na početku razgovora za ovaj portal navodi da sporazum iz Minska koji je potpisan 5. septembra 2014 i Minsk 2 potpisan godinu dana februara 2015 kasnije zabranjuju letove vojnih aviona i bespilotnih letelica u području sukoba u Donbasu.
"Snage PVO nepriznatih republika nisu imale potrebu da tamo vrše stalna borbena dežurstva PVO. U ovoj oblasti organizovana je kontrola vazdušnog prostora. Ali to se takođe može sprovesti na različite načine: negde je oprema bila uključena i nešto se videlo, negde - ne. Kada se govori o „kontroli prostora”, to se pogubnim poslom. Odnosno, nemaju realnu priliku da nešto vide i obore. Tako da bi u takvim uslovima lako mogli da promaše ovaj dron".
On smatra, da od kada je Bajraktar korišćen i primenjen kao udarna snaga ukrajinske vojske, pretpostavlja će biti organizovano pravo borbeno dežurstvo PVO. A branioci Donbasa imaju po njemu sredstva za to.
„Postoji mnogo kombinovanih sistema protivvazdušne odbrane, posebno prenosivih protivvazdušnih raketnih sistema“, objašnjava pukovnik Hatiljov.
„Tamo su baterije PVO sistema BUK, a za njih je Bajraktar uobičajena standardna meta. 2008. godine, tokom gruzijsko-osetinskog sukoba, divizion istog sistema Buk-M2 iz sastava brigade Soči bilo je raspoređen na aerodromu Babušari u Abhaziji. Ja sam lično bio tamo, tako da znam o čemu pričam. Dakle, tamo smo uništili oko 6-8 dronova koji su leteli iznad linije fronta u regionu Očamčira između Gruzije i Abhazije. U isto vreme, kopneni generali su tada bili veoma ogorčeni: koliko su novca potrošili na rakete, koje su uništile ove letelice! I u pravu su: postoji takav problem. Uključujući i Donbas. Obaranje dronova raketama PVO je skupo. Kao i organizacija kontrole vazdušnog prostora. Da biste to uradili, potrebno je uključiti mnoge snage radiotehničkih trupa: i specijaliste radarskih stanica. Neophodno je da su stanice bile tu bukvalno duž cele linije sukoba sa razmakom od 5-10 kilometara. U svakom trenutku moraju biti na dužnosti. Ali u isto vreme, stanice mogu prebrzo da iscrpe svoj resurs. Ljudi takođe moraju stalno da se menjaju. Sve ovo je veoma skupo".
Prema njegovim rečima, političari pre svega treba da traže izlaz iz ove situacije.
"Pitanje zatvaranja vazdušnog prostora iznad Donbasa definitivno nije u nadležnosti vojske. Ovo je političko pitanje. Sve što bi u sadašnjoj situaciji mogli da urade za sada je da privuku sve snage koje su na raspolaganju u LNR i DNR i organizuju svoju PVO stražu u meri u kojoj je to moguće".kaže pukovnik Hatiljov.
Dron stekao popularnost preko video klipa
Bayraktar TB2 predstavlja jedan od najprepoznatljivijih izvoznih produkata turske vojne industrije. Popularnost je stekao serijom snimka gađanja jermenskih vojnih ciljeva na Nagornom Karabahu. Bayraktar TB2 je proizvod turske firme Kale Group i Baykar Technologies.. Prvu premijeru imali su 2018. nad Sirijom. Dron je dužine 6,5 metara, raspon krila je 12m. Najveća masa poletanja je 650 kg, nosi 150 kg korisnog ubojnog tereta. Najveća brzina je 222 kilometra na čas. Pogoni ga motor Rotax 912 jačine 100 konjskih snaga. Plafon leta je 8.200 metara. Letelcia može da izdrži u vazduhu od 24 do 27 časova. Maksimalni radijus leta od operativne stanice je 150 kilometara.
Standardne operativne misije izvode na visinama od 5500 do 7000 m. To mu omogućuje gađanje ciljeva sa bezbedne udaljenosti od delovanja lakih prenosnih PVO sisitema.
Glavno su oružje drona TB-2 su laserski vođene bombe MAM-L mase 22 kg. One mogu biti opremljene visokoeksplozivnom fugasno-rasprskavajućom, tandem protivoklopnom ili termobaričnom bojevom glavom, koje se aktiviraju kontaktnim ili blizinskim upaljačem. Najveći je domet 8.000, a može biti povećan na 14 000 m i to verzija sa GPS navođenjem.
Bomba MAM-C mase 6,5 kg i najvećeg dometa 8.000 m, s visokoeksplozivnom fugasno-rasprskavajućom ili višenamjenskom (fugasno-rasprskavajućom, zapaljivom i protivoklopnom) bojevom glavom. Za letelicu je predviđeno i korištenje laserski vođenih raketa CIRIT kalibra 70 mm dometa od 1.500 do 8.000 metara.
Inače, Ukrajina je za ovja posao sa Turskom iskeširala 69 miliona dolara.
Sukob u Donbasu počeo je nakon događaja na kijevskom Majdanu 2014. godine, kada je demokratski izabrana vlada srušena nasilnim uličnim protestima. To je na kraju dovelo do toga da dve samoproglašene republike Donjeck (DNR) i Lugansk (LNR) proglase nezavisnost, što je potez koji nisu priznali ni Rusija, ni Ukrajina ni bilo koja država UN. Prema Kijevu, regioni su pod upravom Kremlja. Moskva ovu optužbu oštro poriče. Sedam godina kasnije, rat je još uvek u toku, a borci iz DNR i LNR žele da budu nezavisne države van kontrole Kijeva.
Novi napad dronom, predstavlja kršenje primirja dogovorenog u julu kojim je izričito zabranjena upotreba dronova u blizini linije kontakta. Samo Specijalnoj posmatračkoj misiji OEBS-a je dozvoljeno da koristi bespilotne letelice.
Kurir.rs/ A.M./K-Politika
NE PROPUSTITE
