Analiza Barbare F. Volter, profesorke političkih nauka na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu koja sedi u Radnoj grupi za političku nestabilnost, sadržana je u knjizi koja bi trebalo da bude objavljena sledeće godine, a prvi izvestio Vašington post.
To dolazi usred sve veće zabrinutosti zbog oštrih političkih podela produbljenih odbijanjem bivšeg predsednika Donalda Trampa da prihvati poraz na izborima 2020.
Trampova laž da je njegov poraz od Džoa Bajdena izazvan masovnom izbornom prevarom podstakla je smrtonosni napad na američki Kapitol 6. januara, zbog čega je Tramp opozvan i po drugi put oslobođen, ostavljajući mu slobodu da se ponovo kandiduje za funkciju.
„Velika laž“ takođe podstiče poteze među republikancima da ograniče glasanje grupa koje se oslanjaju na demokrate i da olakšaju poništavanje izbornih rezultata.
Takvi potezi ostaju bez kontradiktornosti demokrata koje traže savezni odgovor, ali su zaustavljene filibusterom, pravilom Senata koje zahteva supervećinu za većinu zakona.
Pored toga, iako su republikanski predsednički kandidati pobedili na izborima samo jednom od 1988. godine, GOP je, igrajući tvrdoglavo političko, opskrbila vrhovni sud konzervativcima, koji su brojniji od liberala 6-3.
Svi takvi faktori i više – uključujući pandemiju koja je podstakla otpor vladi – doprineli su podeli koju je Volter proučavao.
Prošlog meseca je tvitovala: „CIA zapravo ima radnu grupu osmišljenu da pokuša da predvidi gde i kada će politička nestabilnost i sukobi verovatno izbiti širom sveta. Samo nije zakonski dozvoljeno gledati u SAD. To znači da smo slepi za faktore rizika koji se ovde brzo pojavljuju."
Knjiga u kojoj Volter razmatra te faktore rizika u SAD, Kako počinju građanski ratovi, biće objavljena u januaru. Prema Postu, Volter piše: „Niko ne želi da veruje da je njihova voljena demokratija u opadanju ili da ide ka ratu.
Ali „da ste analitičar u stranoj zemlji koji gleda na događaje u Americi – na isti način na koji biste gledali na događaje u Ukrajini, Obali Slonovače ili Venecueli – spustili biste se na kontrolnu listu, procenjujući svaki od uslova koji izazivaju građanski rat verovatno”.
„A ono što biste otkrili jeste da su Sjedinjene Države, demokratija osnovana pre više od dva veka, ušle na veoma opasnu teritoriju.
Volter, navodi Post, zaključuje da su SAD prošle kroz faze „pre-pobunjeničkog” i „početnog sukoba” i da su sada možda u „otvorenom sukobu”, počevši od nereda na Kapitolu.
Pozivajući se na analitiku koju koristi Centar za sistemski mir, Volter takođe kaže da su SAD postale „anokratija“ – „negde između demokratije i autokratske države“.
SAD su vodile građanski rat od 1861. do 1865. i protiv država koje su se otcepile u pokušaju da zadrže ropstvo.
Procene o broju poginulih variraju. Američki Battlefield Trust procenjuje da ima 620.000 i kaže: „Uzeti kao procenat današnje populacije, broj ljudi bi se popeo na čak 6 miliona duša.
U nedelju je Sidni Blumental, bivši Klintonov savetnik koji je postao biograf Abrahama Linkolna i saradnik Gardijana, rekao: „Secesionisti su 1861. prihvatili Linkolnov izbor kao pošten i legitiman".
Trenutna situacija je, kako je rekao, „suprotna. Trampovo dovođenje u pitanje izbora, koje su republikanski lideri isprva odbacili nakon napada na Kapitol, dovelo je do krize, istinske krize legitimiteta.
S obzirom da republikanci drže poluge vlasti dok su izborna manjina faktor koji doprinosi, Blumental je rekla: „Ova kriza metastazira kroz sistem tokom vremena, tako da je moguće da će se za svaki bliski izbor tvrditi da su lažni i lažni.
Blumental je rekla da ne očekuje da će se SAD upustiti u direktan građanski rat, „sekcija protiv sekcije“ i uključiti postavljanje vojski.
Ako bi grupe desničarskih milicija pokušale da oponašaju secesioniste iz 1860-ih i pokušaju da „silom zauzmu savezne tvrđave i kancelarije“, rekao je: „Mislim da biste imali prilično poverenja da bi to bilo gotovo veoma, veoma brzo [dato ] veoma snažan i čvrst osećaj u vrhu američke vojske za njenu ustavnu, nepolitičku ulogu.
„...Ali imajući u vidu proliferaciju oružja, moglo bi doći do bilo kakvog broja naizgled nasumičnih akata nasilja koji dolaze od ovih organizovanih milicija, koje su zaista osvetnici i sa partizanskim planovima, a mi nismo ušli u tu fazu.
"Prava noćna mora bi bila takva vrsta sukoba niskog intenziteta."
Među akademicima, Valter nije sam u dijagnosticiranju ozbiljnih problema sa demokratijom u SAD. U novembru, Međunarodni istraživački centar IDEA, sa sedištem u Švedskoj, dodao je SAD na listu „nazadnjih“ demokratija, zahvaljujući „vidljivom pogoršanju“ koji datira iz 2019.
Takođe je identifikovala „istorijsku prekretnicu … u 2020-21. kada je bivši predsednik Donald Tramp doveo u pitanje legitimnost rezultata izbora 2020.“.
Ankete su otkrile slične brige – i upozorenja. U novembru, Institut za istraživanje javnih religija pitao je birače da li se slažu sa izjavom: „Pošto su stvari toliko skrenule sa koloseka, pravi američki patrioti će možda morati da pribegnu nasilju da bi spasili našu zemlju.
Anketa je pokazala da se 18% ispitanika slaže. Među republikancima, međutim, taj broj je bio 30%.
Na Tviteru, Volter se zahvalila Postu što je pokrio njenu knjigu. Takođe je rekla: „Volela bih da imam bolje vesti za svet, ali nisam mogla da ćutim znajući šta znam.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
