Nosila je kapu, masku koja joj je skrivala većinu lica i mušku odeću. Bio je to, kaže ova 35-godišnja trans žena, očajnički potez nakon transfobnih primedbi sa kojima se suočavala tokom ranijih intervjua.
Dobila je posao na pola radnog vremena u državnoj školi u Kerali, državi na jugu Indije, ali tvrdi da je nepravedno otpuštena manje od dva meseca kasnije. Direktor škole odbio je da komentariše. P. Krišnan, okružni zvaničnik, rekao je da ga je direktor obavestio da Kabir nije otpuštena nego da je "samo pogrešno shvatila situaciju".
Kabir se u januaru obratila državnim službama pravne pomoći, traželi advokaticu koja bi u njeno ime podnela zahtev za eutanaziju ili "ubistvo iz milosrđa".
"Sve što sam htela bilo je da radim i zarađujem za život, ali postalo je nemoguće čak i to činiti", rekla je Kabir.
Ispričala je BBC-u da je čitala o zemljama koje su dopuštale eutanaziju, dok Indija dopušta samo pasivnu. "Znala sam da ovde neću dobiti zakonsko dopuštenje, ali htela sam da pošaljem poruku", rekla je ona.
Poruka je primljena, vlada je brzo reagovala i sada Kabir ima novi posao.
Ostavština nenasilne građanske neposlušnosti Mahatme Gandija
Kabir je jasno rekla da nije imala nameru da sebi oduzme život i da ono što je uradila ne sme da posluži kao primer drugima. No, tako dramatični oblici protesta nisu neuobičajeni u Indiji.
Tokom godina Indijci koji traže pravdu ili sistemske promene štrajkovali su glađu, danima stajali u vodi do struka i držali žive miševe u ustima.
Sociolozi kažu da je to ostavština nenasilne građanske neposlušnosti Mahatme Gandija, koja je uključivala duga razdoblja posta, naglasivši moć onoga što oni nazivaju "performativnim protestima", posebno u zemlji poput Indije gde država često sporo reaguje.
Anaga Ingole, koja predaje političke nauke na Univerzitetu Hajderabad kaže da akcije poput Kabirine imaju za cilj da podsete vladu da nije ispunika svoja obećanja.
"U ovom slučaju država nije ispunila svoje formalno obećanje o zaštiti prava građana na rad", kaže Ingole, koja je intenzivno radila na pitanjima socijalne diskriminacije.
Procenjuje se da Indija ima oko dva miliona transrodnih osoba, iako aktivisti kažu da je stvarni broj veći. Indijski Vrhovni sud 2014. godine presudio je da imaju ista prava kao i osobe drugih polova. Međutim, još uvek imaju problema sa pristupom obrazovanju i zdravstvenoj nezi. A mnogi su prisiljeni da zarađuju za život prosačenjem ili prostitucijom.
Kabir kaže da su zajednici potrebne politička zastupljenost i kvote radnih mesta. "Nikad nisam želela da preduzmem tako ekstreman korak, ali kakav sam izbor imala?" Odrastajući u okrugu Palakad u centralnoj Kerali, Kabir kaže da je godinama pokušavala da prihvati pol koji joj je dodeljen pri rođenju.
Borba da postane ono što jeste
Nije željela da govori o svojoj porodici koja se, kako je rekla, još nosi s nedavnom smrću njenog brata. Kabir je još bila tinejdžerka kada je pokušala da pronađe druge transrodne osobe u Palakadu ali je prestala kada se jedan takav pokušaj završio njenim hapšenjem.
Čak je pobegla od kuće u Bangalor nakon što je u novinama videla fotografije transrodnih osoba. Pronašla je transrodnu zajednicu koja ju je prihvatila. Ali život je bio težak – mnogi od njih godinama su molili da skupe novac za operaciju promene pola.
Obeshrabrena Kabir se vratila kući. "Strašno sam se trudila da živim onako kako je moja porodica želela", rekla je ona.
To je uključivalo pušenje cigareta, odlazak u teretane i tečajeve za razvoj ličnosti - sve što bi je, kako su smatrali ljudi oko nje, učinilo "muževnom". Ali pretvaranje da je nešto što nije, samo ju je učinilo očajnom.
Studirala je i kaže da je od malena volela da podučava i da je pomagala deci u svom susedstvu. To joj je pomoglo nakon što je konačno otišla od kuće i počela da živi onako kako je želela.
NE PROPUSTITE
Tri mastera
Kabir sada ima 3 završena mastera, uključujući jedan iz obrazovanja, a položila je i državni ispit koji joj omogućuje podučavanje učenika viših razreda. No na razgovorima za posao suočavala se sa neugodnim pitanjima - jedan ju je poslodavac pitao kako joj se može verovati da studente ne gleda kroz prizmu seksualnosti.
“Odbijali su me za poslove za koje sam bila prekvalifikovana", rekla je ona. Kada je konačno primljena - na privremeno radno mesto kao mlađa profesorka sociologije - kaže da je školskom službeniku rekla istinu.
"Rekla sam mu da sam trans žena i izvinila se što sam se tako pojavila na intervjuu. Objasnila sam da ne mogu plaćati ni stanarinu bez posla", kaže ona. Kada je počela da predaje u novembru 2021. godine, kaže da je naišla na ignorantske primedbe kolega, ali da su studenti bili podrška.
No tada je, kaže Kabir, 6. januara iznenada zamoljena da prestane da dolazi u školu - njeno otpuštanje je, kako navodi, bilo protivno pravilima. Ostavši bez posla, uspaničila se i počela da traži posao kasirke u obližnjim prodavnicama, ali su je i tamo odbili.
Tada je zatražila pravnu pomoć i njena priča je postala viralna. Ministar obrazovanja Kerale odmah je reagovao - upoznao je Kabir i ona je sada započela još jedan privremeni posao u vladinoj kancelariji u Palakadu.
Dug put do pravde
Ali drugi poput nje još uvek čekaju pomoć. Šanavi Ponusami je 2018. napisala pismo indijskom predsedniku Ramu Natu Kovindu, takođe tražeći ubojstvo iz milosrđa. Prethodne godine je podnela zahtev Vrhovnom sudu zemlje nakon što joj je Er Indija, tada nacionalni prevoznik, navodno uskratio posao, jer nisu imali politiku zapošljavanja transrodnih osoba.
Aviokompanija i vlada mesecima nisu odgovorili na njenu peticiju. Kasnije je avioprevoznik tužbu nazvao "neozbiljnom" i zapretio jojtužbom za klevetu. Kako se slučaj odugovlačio, "proždirući" njezinu ušteđevinu, Ponusami je napisala pismo predsedniku. Šta se za nju promijenilo? "Ništa", kaže ona.
Nikada nije dobila odgovor i Er Indiju je sada kupila privatna kompanija, što joj dodatno umanjuje izglede za posao. No, podnela je tužbu Visokom sudu u Madrasu, tražeći odštetu za dosadašnje pravne troškove. "Ako imate ovakav sistem, kako će ljudi poput nas preživeti?" pitala je.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
