Mirovna inicijativa francuskog predsednika Emanuel Makrona i dalje je vest dana u svim medijima, mada se povremeno iz Kremlja određene stvari demantuju, poput one da mu je Putin tokom petočasvnog sastanka obećao prekid manevara i da nije bilo reči o povlačenju ruske vojske iz Belorusije.
U Kijevu Makron je priša o obnovi dogovori iz Minska i deeskalaciji krize na istoku Evrope koja po tvrdnjama bivših generala, bezbednosnih analitičara čeka se samo povod da krene rat.
Makronova mirovna inicijativa o novom poretku bezbednosti u Evropi, ponovo je aktuelna. Inače francuski predsednik, je svoju viziju spoljne politike proklamovao u Evropskom paralmentu 20. januara 2022. godine i tom prilikom ustalasao London i Vašington pozivom da je vreme za "iskren dijalog" sa Rusijom, koji je neophodan da se izgradi novi evropski poredak zasnovan na pravilima.
- Bezbednost našeg kontinenta zahteva strateško prestruktuiranja naše Evrope kao sile mira i ravnoteže, posebno u našem dijalogu sa Rusijom, rekao je Makron u sredu u govoru u Evropskom parlamentu u Strazburu i objasnio da je za taj proces potrebno nekoliko godina, a onda dodao:
- I za nas i za Rusiju, zarad bezbednosti našeg kontinenta koji je nedeljiv, potreban nam je ovaj dijalog, rekao je Makron i dodao da on treba da bude „iskren i zahtevan u suočavanju sa destabilizacijom, mešanjem i manipulacijom".
Prema rečima francuskog predsednika, saradnja sa Rusijom mora da bude zasnovana na principima i pravilima „na koja smo pristali i protiv kojih smo delovali sa Rusijom pre trideset godina.
Tako je govorio Makron.
Međutim, mogli bi slobodno reći da je sad već pokojni Zbignjev Bžežinski, američki geopolitičar i strateg davno u svojoj maestralnoj knjizi "Velika šahovska tabla" napisanoj još 1996. govorio o ovoj temi i opet pogodio.
Bžežinski je napisao da Francuska kroz Evropu traži reinkarnaciju, a Nemačka iskupljenje. U jednom, ali i u drugom slučaju bio je u pravu. Iako se u predsedničkoj Fotelji promenilo samo nekoliko predsednika, a u Nemačkoj dva kancelara, ispostavilo se da reči Bžežinskog ostanu vezane za dvojicu. Makrona i Šolca.
Koliko se Makronova vizija Evrope, širenja NATO i uključenja Rusije nadopunjuje sa Bežinskim dovoljno je uzeti neke citete iz njegove knjige.
" Za Francusku, Evropa je sredstvo za ponovno sticanje nekadašnje francuske veličine. Čak i pre Drugog svetskog rata, ozbiljni francuski mislioci o međunarodnim poslovima već su bili zabrinuti zbog postepenog nestajanja centralnosti Evrope u svetskim poslovima. Tokom nekoliko decenija Haldnog rata, ta briga se pretvorila u ozlojeđenost zbog "anglosaksonske dominacije" Zapadom.. Stvaranje istinske Evrope po rečima Šarla de Gola od Atalntika do Urala- trebala je da promeni to jadno stanje stvari. A takva Evropa, pošto bi je predvodio Pariz, istovremno bi obezbedila Francuskoj veličinu koju Francuzi još uvek osećaju i što ostaje posebna sudbina njihove nacije... Francuska kad je reč o ključnim pitanjima u Hladnom ratu bila je lojjalni i iskreni saveznik. Ona je stajala rame uz rame sa Amerikom u vreme kriza.. Nije bilo nikakve usmnje u čvrstinu Francuske. Ali, francuska podrška NATO zavisila je istovrmeno od francuske želje da poseduje izdvojeni francuski politički identitet i da sačuva Francuskoj njenu ključnu slobodu delovanja, posebno kad se radi o stvarima koje se tiču globalnog statusa Francuske ili budućnosti Evrope.", piše Bžežinski.
Prema Bžežinskom francusko insistiranje na razvoju vlastitog nukelarnog oružja bilo je motivisano stavom da Francuska treba da poveća svoju slobodu delovanja..Upravo po njemu francusko posedovanje nuklearnog oružja učvršćuje francuski zahtev za pozicijom velike sile...
"Ključni geopolitički prostor koji Francuska mora da sačuva u okviru sovje orbite uticaja uključuje: Iberijsko poluostrvo, severne obale zapadnog Mediterana i Nemačku od istočnog dela srednje Evrope.. To je suštinska zona francuskog političkog interesa. Po francuskom gledištu osnovni cilj je ujedinjena i nezavisna Evropa, to se može postići kombinovanjem ujedinjena Evrope pod francuskim vođstvom i istovremnim ali postepenim ukidanjem američkog primata na kontinentu....... U skaldu sa svojom politikom manevrisanja, Francuska se vratila u komandne strukture NATO. Tokom 1994. Francuska je postala de facto kativni član u političkom i vojnom odučivanju NATO".
Francuska i Rusija
Bžežinski navodi daj e Pariz u jednom trenutku bio spreman da taktički iskoristi svoje tradixcionalne veze sa Rusijom kako bi ograničio evropsku politiku Amerike i da ponovo oživi stari francusko-brianski savez kako bi omeo rastući primat Nemačke u Evropi.
"Početna mlaka podrška Francuske širenju NATO na istok, zapravo, skoro neskriveni skepticizam u pogledu poželjnosti ovakvog koraka, bila je delimična taktika smišljena radi sticanja prednosti u odnosima sa Sjedinjenim Državama.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
