Od kada je počeka ruska invazija na Ukrajinu, fokus svih zapadnih medija sumeren je na aktuelnog ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je preko noći postao simbol otpora protiv Rusa, Rusije, Vladimira Putina. To je bio i povod Wall Street Journal-u da napravi podugački tekst o tome koje Volodimir Zelenski.
Kako piše ovaj uticajni američki mediji Zelenski se na vlast popeo sa jako malo političkog iskustva. Pre nego što je postao predsednik Ukrajine, u svojoj zemlji poznat je bio po televizijskoj ulozi učitelja, koji se popoe na sam vrh političke vlasti odnosno postao je fiktivni predsednik u seriji "Sluga naroda" koja je snimana u Ukrajini pune četiri godine i po kojoj je postao i poznat.
Od kada su kako piše Wall Street Journal rusi 24. februara izvršili invaziju, ceo svet prepoznao ga je po tome što nosi vojnu majicu, pantalone i balistički prsluk, sa kojim je zamenio odelo i kravatu, dok poziva ljude na borbu i otpor ruskoj agresiji, a onda te snimke kači na Fejsbuk, Telegram i Instagram iz centra Kijeva.
Naravno uz poruku zapadnim liderima da pojačaju sankcije Putinu dok ovaj četrdesetčetvorogodišnjak razgovara sa američkim predsednikom Bajdenom, britanskim premijerom Borisom Džonsonom, francuskim predsednikom Emanuel Makronom.
Kako opisuje novinar Wall Street Journal James Hookway Zelenski zna da je on na čelu liste Kremlja za ubistvo i hvatanje. Uprkos tome on insistira da on i njegova porodica neće otići iz Ukrajine dok god pokušava da održi zemlju na okupu.
Volodimir Zelenski na vlast je došao na predsedničkim izborima 2019. godine, kada je pobedio tadašnjeg predsednika Petra Porošenka, jer kao totalni autsajder borio se protiv tadašnjeg establišmenta, koje je optuživao za korupciju, a najavljivao je i bolje odnose sa Moskvom. Faktički identifikovao se sa likom, koji je glumio u popularnoj seriji, običnog čoveka koji je bačen u stolicu predsednika države, da počisti korupciju. Čak je injegova politička partija koju je osnovao, dobila ime po popularnoj seriji.
Zelenski i Rusija
Na početku svog mandata Zelenski je tražio zbližavanje sa Rusijom, kada je izabran 2019. za predsednika. Tad jeopisuje ovaj američki mediji Ukrajina bila u dubokoj svađi sa Rusijom. Posle prvih sastanaka sa ruskim predsednikom Putinom postigao je neke uspehe poput razmene ratnih zarobljenika, krenuo da izgradi mir i poverenje koje je trebalo primenti sa Sporazumom iz Minsk 2 2015. godine.
Međutim, kako navodi WSJ ulični protesti protiv njegovih planova naterali su ga da promeni iznenada pravac. Počeo je da sluša zapadne diplomate koji su ga upozoravali, da ga Putin tera, da potpiše sporazum koji će imati dugoročni uticaj na budućnost Ukrajine preko ruskih zastupnika, koji bi došli iz regiona Donbasa i Luganska, koji su se kasnije odcepili i čiju nezavisnost je priznala Rusija. Cilj Zelenskog po pisanju WSJ bio je dovođenje zemlje u EU i NATO.
Ubrzo Zelenski je poečo da se zalaže za brže uključivanje Ukrajine u NATO, povratak Kirma u sastav Ukrajine. Kako navodi novinar WSJ u svom tekstu navodno jedna njemu bliska osoba rekla je da ga je "Rusija počela da ga vidi kao previše sličnog Porošenku, koga je nasledio na mestu predsednika, i nekoga koga je Moskva videla kao nameru da gurne Ukrajinu bliže Zapadu".
Politički analitičari kažu da je mogućnost da se Ukrajina bliže poveže sa Zapadom razbesnela Putina, koji već dugo pokušava da obnovi rusku sferu uticaja, koja je bila ozbiljno sužena od kraja Hladnog rata
Od televizijskog komičara do predsednika
Zelenski je studirao pravo na univerzitetu, ali je nakon diplomiranja ušao u estradne vode, osnivajući kompaniju za televizijsku produkciju. Postao je poznat po svojim skečevima, uključujući i onaj u kojem su on i neki saučesnici spustili pantalone i pretvarali se da sviraju klavir nečim drugim osim rukama. Kasnije je pobedio u ukrajinskoj verziji „Plesa sa zvezdama” 2006. godine i izrazio ulogu Paddingtona u istoimenom filmu o mladom medvedu koji posećuje London.
Međutim, njegova TV emisija „Sluga naroda“ je uhvatila raspoloženje u zemlji kada je serija prvi put emitovana 2015. Zelenski je glumio skromnog školskog učitelja koji je na video snimku iskreno govorio o svakodnevnoj korupciji sa kojom se mnogi Ukrajinci moraju boriti. Klip je postao viralan, pokrenuvši političku karijeru koja je na kraju odvela njegovog lika u predsedničku palatu.
Uspeh serije uverio je Zelenskog da treba da se stvarno okuša u politici. Njegova kampanja odražavala je mnoge teme koje je istraživao u TV emisiji, a njegova politička partija nosila je isto ime, „Sluga naroda“. On je pobedio u drugom krugu protiv aktuelnog predsednika, gospodina Porošenka, sa oko 73 odsto glasova.
Biografija Zelenskog?
Rođen 25. januara 1978. godine, Zelenski je odrastao u surovom regionu koji govori ruski na jugoistoku Ukrajine. Njegovo poreklo je bilo jevrejsko; nekoliko članova porodice stradalo je u Holokaustu dok je njegov deda služio u Drugom svetskom ratu kao oficir u sovjetskoj vojsci. Njegov otac, matematičar, i njegova majka, inženjerka, odlučili su da ostanu u Ukrajini, dok su mnogi drugi Jevreji otišli u SAD ili Izrael kada im je bivši Sovjetski Savez dozvolio da emigriraju. Prijatelji iz detinjstva se sećaju kako se isticao svojom minđušom i dobrim ocenama u školi. Kasnije je diplomirao pravo na Kijevskom nacionalnom ekonomskom univerzitetu.
Jevrejski identitet
Sam Zelenski je malo govorio o svom jevrejskom identitetu, rekavši 2020. da potiče iz obične sovjetske jevrejske porodice i da većina takvih porodica nije religiozna. Čini se da ovo ignoriše kako su Jevreji u bivšem Sovjetskom Savezu, uključujući Ukrajinu, uglavnom morali da potisnu svoj verski identitet i na njih se gledalo kao na autsajdere. Neki komentatori sugerišu da je ovo uticalo na sopstvenu sliku Zelenskog kao autsajdera, što se odrazilo i na njegov televizijski rad i na njegovu predsedničku kampanju 2019.
Ubrzo nakon što je postao predsednik Ukrajine, Zelenski je gurnut u centar američke politike nakon što je predsednik Donald Tramp optužen da je vršio pritisak na njega u telefonskom pozivu da istraži svog tadašnjeg glavnog rivala Džoa Bajdena. U rezoluciji o opozivu u Predstavničkom domu navodi se da je Tramp obezbedio 391 milion dolara američke bezbednosne pomoći u zavisnosti od toga što je Zelenski javno najavio istragu. Nakon što su akcije Trampa izašle na videlo, navodi se u rezoluciji, on je pustio pomoć, koja je imala za cilj da ojača Ukrajinu Tramp je odbacio optužbe dok je bio opozvan u Predstavničkom domu, ali ga je Senat oslobodio.
Kurir.rs/Wall Street Juournal/James Hookway
