Ovi lažni narativi i teorije zavere — osmišljene da ojačaju podršku Putinovom ratu — mogu se očekivati unutar Rusije i od prokremljskih trolova na mreži.
Ali dok je pretnja od lažnih vesti globalna, Bugarska je postala nulta osnova za to kako takve dezinformacije nastavljaju da se šire uglavnom nekontrolisano unutar Evropske unije.
Stalan tok proruskih stavova preplavljuje bugarsku debatu o ratu. Političari, mejnstrim mediji i stručnjaci podjednako podržavaju stavove Kremlja. Kao rezultat toga, invazija je podelila javno mnjenje, podgrevajući strah da su demokratske vrednosti ugrožene u najsiromašnijoj zemlji EU.
„Bugarska je godinama bila meta sistematskih kampanja dezinformacija – i ti napori se sada isplate“, rekao je Goran Georgiev, analitičar iz Centra za proučavanje demokratije iz Sofije. „Neki Bugari nedvosmisleno veruju u teorije zavere i izgubili su poverenje u tradicionalne medije".
To je briga ne samo za aktiviste za demokratiju, već i za novu bugarsku vladu, formiranu prošle godine pod Kirilom Petkovom, čija je kampanja bila fokusirana na čišćenje politike i borbu protiv korupcije.
Za oči zapadne Evrope, primeri kaskadnih priča zavere i prodora proputinovskih stavova su šokantni. Ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, Petkov je morao da otpusti svog ministra odbrane koji je ilegalnu invaziju stalno nazivao „specijalnom operacijom“, usvajajući Putinov omiljeni eufemizam.
Popularne javne ličnosti i mediji u Bugarskoj takođe šire proruske priče iz drugih krajeva. Uzmimo slučaj čeličane Azovstalj u Mariupolju, gde je mala grupa ukrajinskih vojnika izdržala nedeljama protiv ruske opsade dok se na kraju nisu predali.
Prokremljanski ruski tabloid Komsomolskaja pravda objavio je verziju događaja u kojoj su ukrajinske trupe prikazane kao nacisti. Članak je zatim preveden i ponovo štampan u bugarskom tabloidu Trud, popularnoj novini koja naklonjena Moskvi. Tvrdilo se da su ukrajinski vojnici koji su se predali pronađeni prekriveni tetovažama kukastih krstova i Hitlerovim citatima — i to je ponudio kao dokaz da je Putin bio opravdan za invaziju na Ukrajinu — papagajski opovrgavajući tvrdnje da se ukrajinska vojska sastoji od fašista.
Sama priča je bila dovoljno loša. Ali članak je privukao pažnju bugarskog novinara i televizijskog voditelja Martina Karbovskog, koji ga je podelio sa svojih 530.000 pratilaca na Fejsbuku. U naciji od 7 miliona ljudi, on je jedna od najpopularnijih ličnosti na društvenoj platformi.
U aprilu, jedan od Petkovljevih partnera u koalicionoj vladi nominovao je Karbovskog za ulogu u bugarskom medijskom regulatoru koji nadgleda javne emitere i medijski pluralizam. Kandidatura Karbovskog izazvala je negodovanje novinarske zajednice u Bugarskoj i za nekoliko sati on je povukao svoju ponudu.
Karbovski je sebe prikazao kao da na kraju ne želi da postane državni službenik, prihvatajući posao od onih na vlasti koji su mu bili neprijatelji.
Prema rečima Božidara Božanova, bugarskog ministra za e-vladu, problem je teško rešiti. Bugarska je imala sistemsku slabost prema ruskoj propagandi mnogo pre početka rata, rekao je on.
„Kremlj koristi fabrike trolova, anonimne sajtove i lokalne medije koje kontrolišu na ovaj ili onaj način“, rekao je Božanov za POLITICO. „Kao i u drugim istočnoevropskim zemljama, ne možemo jednostavno zatvoriti nekoliko medija pod kontrolom Rusije i rešiti problem problem dezinformacija.”
Neprekidni napori vlade da primora Fejsbuk i druge kompanije društvenih medija da preduzmu više koraka da uklone rusku propagandu sa svojih platformi takođe su uglavnom ostali bez sluha, rekao je Božanov za POLITICO.
Poljska i Mađarska su se takođe borile sa proruskom propagandom. Ali zašto je Bugarska očigledno tako ranjiva? Odgovor je delimično kulturološki.
Istorijske veze između Bugarske i Rusije su duboke. Mnogi Bugari govore ruski i stoga im je lako pristupiti verziji događaja u Kremlju. Pre invazije na Ukrajinu, Moskvu su mnogi videli kao saveznika.
Tokom rusko-turskog rata 1877-1878, Rusija je pobedila Turke i okončala osmansku vlast u Bugarskoj. Od tada u Bugarskoj postoji nategnutost mišljenja da Rusiju vidi kao oslobodioca.
Sloboda medija u zemlji je godinama podrivana. Bugarska je završila na 91. mestu u najnovijem Indeksu slobode štampe Reportera bez granica, sa 112. mesta prošle godine, a NVO still opisuje stanje slobode medija u zemlji kao „krhko i nestabilno“. Nekoliko preostalih nezavisnih publikacija bore se da prežive.
Samo 10 odsto Bugara smatra da su mediji u njihovoj zemlji nezavisni, ali mnogi su očigledno i dalje spremni da veruju u ono što čitaju. „Jedan od velikih problema u bugarskom društvu je nedostatak kritičkog mišljenja“, rekla je Velislava Popova, glavni urednik novinskog sajta Dnevnik.bg. „Bugari će više verovati lažnim vestima i manipulacijama jer ne znamo da razlikujemo dezinformacije.
Tokom pandemije, teoretičari zavere su sejali neistine širom sveta i našli posebno prijemčivu publiku u Bugarskoj, gde su stope neodlučnosti od vakcine bile visoke.
Preporod, ekstremna nacionalistička partija, iskoristila je zavere protiv COVID-19 tokom izbora prošle jeseni i transformisala se iz marginalnog glasa u političku snagu predstavljenu u parlamentu. Sada se stranka okreće ratu.
Organizovala je „mirovne“ mitinge na kojima su se prenosili stavovi Kremlja o ratu i vijorile ruske zastave. Ruski mediji su pokupili snimke događaja Revival-a i predstavili ih kao dokaz bugarske podrške invaziji na Ukrajinu.
Lider partije Preporoda Kostadin Kostadinov ima oko 270.000 pratilaca na Fejsbuku i on dominira političkom debatom na mreži. Fejsbuk je i dalje najpopularniji društveni medij u Bugarskoj, što je važno jer, prema Izveštaju o digitalnim vestima Rojtersovog instituta 2021, blizu 70 odsto Bugara dobija vesti sa društvenih medija.
U martu je pokrenuta peticija koja poziva na veću transparentnost o tome kako Facebook moderira svoj sadržaj. „Primetili smo interesantan trend – blokirani su profili na kojima je pisalo ništa loše, dok oni koji su bili agresivni i podržavali rat u Ukrajini nisu mogli ni da budu uklonjeni“, rekao je Martin Osikovski, predavač istorije medija na Novom bugarskom univerzitetu, iza peticije.
Jedno od mogućih objašnjenja, rekao je Osikovski, je da ruski trolovi ciljaju određene profile, prijavljuju ih u nizu zbog navodnog kršenja pravila društvenih medija, a Facebook algoritmi ih automatski blokiraju.
Fejsbuk je saopštio da se bori protiv propagande u konsultaciji sa vlastima u Bugarskoj. „Preduzimamo opsežne korake u borbi protiv širenja dezinformacija o našim uslugama u regionu i nastavljamo da se konsultujemo sa spoljnim stručnjacima i javnom administracijom, uključujući Bugarsku“, rekao je portparol Facebook-ove matične kompanije Meta.
„Uklanjamo sadržaj koji krši naše smernice i radimo sa trećim stranama za proveru činjenica u regionu kako bismo razotkrili lažne tvrdnje. Kada nešto ocenjuju kao netačno, pomeramo ovaj sadržaj niže u fidu tako da ga manje ljudi vidi. Takođe dajemo ljudima više informacija da odluče šta da čitaju, veruju i dele dodavanjem oznaka upozorenja na sadržaj koji je ocenjen kao netačan."
Ali trulež je možda previše duboko ukorenjena. Prema Osikovskom, bugarskom akademiku, Fejsbukovi podizvođači za moderiranje sadržaja mogli bi da rade sa „mladim, nekvalifikovanim, neiskusnim zaposlenima koji zapravo ne znaju mnogo o medijskoj etici i verovatno će i sami biti pod uticajem proruske propagande“. Čak i kada se ovim moderatorima prijave objave koje šire laži Moskve, „oni ih zapravo ne vide kao problematične“.
Postoji jedna stvar koja bi sve ovo mogla da promeni: sam rat. Uprkos obilju propagande, postoje znaci da se bugarsko javno mnjenje promenilo od početka invazije. Putinov rejting u Bugarskoj bio je 32 odsto u februaru, prema anketi od 1.000 ljudi. Do aprila je pao na 25 procenata.
„Kada je Rusija počela da granatira ukrajinske gradove“, rekao je Georgijev, „ljudi su instinktivno počeli da sumnjaju u laži“.
Kurir.rs/Politiko
NE PROPUSTITE
