Turska, Švedska i Finska su prekjuče prvog dana samita NATO u Madridu potpisali međusobni memorandum prema kome su se Ankara obavezala da će dati zeleno svetlo za članstvo Stokholma i Helsinkija u Severoatlanskoj alijansi. Zauzvrat, oni će preuzeti puno učešće u ratu protiv Kurdske radničke partije, što znači da borcima i fukncionerima PKK više neće pružati azil i zaštitu i da će neke osobe sa poternice, kao i "guleniste" izručiti Turskoj.
Ovim memorandumom otklonjena je prva prepreka za punopravno članstvo ove dve zemlje u NATO, a sledeća faza je da blok od 30 zemalja u lokalnim parlamentima ratifikuje članstvo Švedske i Finske, sa čime će cela Skandinavija i zona Baltičkog mora biti u alijansi osim manjeg dela ruske teritorije.
"Imamo još jednu potvrdu da se članstvom u NATO adekvatno štite nacionalni interesi i bezbednost država. NATO se pokazao kao platforma za kompromis i artikulaciju nacionalnih interesa svojih članica, ma koliko ti interesi izgledali suprotstavljeni. Iz primera tripartitnog sporazuma između Finske, Švedske i Turske vidimo da je potvrđena nedeljivost kolektvine bezbednosti sa jedne strane, dok sa druge strane vidimo da je Turska ostvarila spoljnopolitički cilj koji nije mogla decenijama da ostvari. Taj cilj se ogleda u promeni pristupa i Švedske i Finske prema organizacijama kao što su YPG/PYD (kurdske organizacije od Turske označene kao terorističke) i kako Turska naziva „gulenističke terorističke organizacije“ sa druge strane. Istovremeno i PKK je naznačena kao teroristička organizacija, što znači da će pristup obaveštajno-bezbednosne zajednice ove dve severne države postati znatno rigorozniji u pogledu bezbednosnih akcija i operacija.
Dakle kroz NATO Turska je ostvarila jedan od svojih najvećih spoljnopolitičkih prioriteta. Ovi prioriteti se ogledaju u što većoj mreži međunarodnih partnera u pogledu suprotstavljanja onim entitetima koje je Turska označila za pretnju po svoju nacionalnu bezbednost. Turska je potvrdila pravnu i obaveštajnu intenzivnu saradnju prema naznačenim entitetima i na ovaj način redukovala rizik od njihovog delovanja, umanjila mogućnost njihove nedostupnosti.
NE PROPUSTITE
Ako gledamo praktično kroz analizu dogovorenog vidimo da Finska i Švedska nisu napravile značajne ustupke Turskoj već su ispunile obaveze koje proističu iz pripadnosti odbrambenom savezu kakav je NATO. A te obaveze se vode principima da svaka država članica mora da ima usklađen pristup bezbednosnim izazovima koje pogađaju drugu državu članicu - kolektivna odbrana, kooperativna bezbednost i nedeljivost bezbednosti. Ovaj sporazum svakako neće umanjiti snagu zakonodavstva Finske i Švedske kada je u pitanju operativna obrada i sudska procedura prema pojedincima koji su pripadnici navedenih organziacija, a prema kojima Turska ima određeni pravosudni ili bezbednosni interes. U suštini sudska zaštita ostaje zagarantovana i svaki ex oficio slučaj će prolaziti proceduru koja obiluje visokim standardima zaštite ljudskih prava u Švedskoj i Finskoj. Ono što je značajno jeste promena pristupa, ekstenzija anti-terorističkog zakonodavstva i aktivnosti državnih organa. U praksi to znači da će Švedska i Finska pristupati svakom slučaju daleko „ozbiljnije“ i da argument političkog progona neće više biti validan kako bi se izbegle istražne i pravne aktivnosti prema onima koji su osumnjičeni da pripadaju spornim organizacijama. Primera radi pooštriće se dodela političkog azila.
Apsolutno je neutemeljena zamena teza koja se sada plasira da su Švedska i Finska spustile svoj prag u zaštiti ljudskih prava kako bi postale članica NATO-a. Naprotiv, Švedska i Finska unose nove standrade i podižu nivo kvaliteta raščišćavanju protivterorističkih slučajeva, dok će Turska morati da poveća kvalitet i argumente u zahtevima koje bude razmenjivala sa ovim državama.
Sam predsednik Erdogan još jednom se pokazao kao vrlo nadaren lider kada je reč o sticanju podrške na nacionalnom nivou. Sa samita NATO iz Madrida on se vraća u Tursku sa značajnom spoljnopolitičkom pobedom. Pred domaćom javnošću uživaće ugled lidera koji je uspeo da ostvari i zaštiti interese Turske. Istovremeno je demantovao one, koji su Tursko članstvo u NATO predstavljali kao upitno. Turska nema značajniji međunarodni format za artikulaciju svog interesa, a ova epizoda nije prvi put. Erdogan i Turska su još jednom demonstrirali praktičnu korist koju mogu imati države članice NATO. Da nije tako odavno bi van NATO-a Turksa, Švedska i Finska našle „zajednički jezik“. Sporazum je značajna afirmacija principa da je država jaka u odnosu na jačinu međunarodnih organizacija čiji je član, da je veoma važno sedeti za stolom za kojim se odlučuje. Ostaje da pogledamo na predstojećim Turskim izborima koliko će ovakvi spoljopolitički poeni uticati na i ovako uzdrmanu javnu podršku koju uživa predsednik Erdogan.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
