Kako bi pomogle svojim građanima da prebrode aktuelnu krizu, države širom Evrope i našeg regiona su u poslednjih nekoliko meseci doneli niz mera i uredbi. Nemačka Vlada je najavila jednokratne isplate dugo nezaposlenim građanima u iznosu od 200 evra. Francuska vaučere za hranu od 100 evra po domaćinstvu. Grcima u Atini se već mesečno odbija od računa za struju oko 40 evra, a Hrvatska ovih dana razmatra uvođenje vaučera za gorivo.
Zbog konstantnog rasta cena, prvenstveno energenata pa onda i svega ostalog, ceo svet je u potpunom haosu i neizvesnosti kuda sve ovo vodi i kada bi moglo da se konačno stabilizuje. Uprkos tome što su mnoge evropske zemlje godinama u nazad izuzetno radile na jačanju svoje ekonomije, nema sumnje da u ovom trenutku zabrinutost zbog visoke stope inflacije i nepovoljnih stručnih predviđanja, ni kod njih nije izostala.
Upravo zbog toga, neke zemlje prave sopstvene planove kako da pomognu svojim građanima, da što bezbolnije prebrode ovaj izuzetno finansijski težak period za svačiji budžet. Tako dok neke kao pomoć daju jednokratne isplate, druge su se dosetile da ponude vaučere za hranu, a neke su bar jean izvestan period zamrzle cene energenata i osnovnih prehrambenih proizvoda.
U Hrvatskoj vaučeri za gorivo
Hrvatski premijer Andrej Plenković najavio je uvođenje vaučera za gorivo za, kako je rekao, najosetljivije grupe građana.
O cenama goriva će razgovarati danas.
"To se sve događa zbog ruske agresije na Ukrajinu i poremećaja na tržištu. Nadam se da ćemo doneti rješenje za naše građane, ali i za male distributere", rekao je i spomenuo i vaučere koje će dobiti najosetljivije grupe građana.
Nemačka daje novac
Kako bi obuzdala poskupljenja, nemačka vlada reagovala je poreskim i carinskim olakšicama na fosilna goriva. Oni koji su dugo nezaposleni dobijaju jednokratnu pomoć od 200 evra, a dečiji dodatak se povećava za 100 evra mesečno.
Nemački kancelar Olaf Šolc želi da jednokratnim isplatama učini podnošljivijim posledice inflacije za građane,Na taj način se želi da se spreči tzv. spirala plata i cena koja nastaje kada potrošači nominalno imaju sve više novca za kupovinu iste količine robe, a time se uklanja ekonomski podsticaj za prilagođavanje potrošnje oskudnoj ponudi nastaloj zbog rasta cena, prenosi Dojče Vele.
Francuska najavila vaučere za hranu
Kako bi pomogla svojim građanima , Vlada Francuske je najavila da će domaćinstvima, koja spadaju u grupu onih sa niskim primanjima, dati "hitnu pomoć za hranu" u iznosu od 100 evra po domaćinstvu, i 50 evra po detetu. Ovu vrstu pomoći u Francuskoj bi trenalo da dobije 9 miliona domaćinstava.
Takođe, kako je najavio tamošnji ministar ekonomije Bruno Le Mer, država će ograničiti i povećanje kirija za stanovanje na najviše 3,5 odsto godišnje. U nacrtu ovog zakona se predlaže još nekoliko mera, između ostalih i povećanje penzija i porodičnih dodataka za četiri odsto.
Grčka smanjuje režije
Kako bi ublažila gubitak kupovne moći grčka vlada je obezbedila paket mera u iznosu od 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Atina je još prošle jeseni odlučila da uvede paušalne mesečne odbitke do 42 evra mesečno na privatne i poslovne račune za struju. Tim paušalnim iznosom vlada je zadržala podsticaj za uštedu električne energije. Osim toga, domaćinstva s niskim prihodima i manje firme imaju relativno više koristi.
Međutim, vlada je početkom godine promenila strategiju: firme su dobile sniženje cene od 65 evra po megavat-satu (MWh), a socijalno ugrožena domaćinstva za 180 evra po MWh.
Po istom principu, program rasterećuje i potrošače gasa, piše Dojče Vele.
Mađarska ograničila cene
Mađarski premijer Viktor Orban ograničio je visinu čitavog niza potrošačkih cena i to neposredno pre aprilskih izbora. Cene goriva zamrznuo je još prošle jeseni. Međutim, takve mere potpuno poništavaju ekonomski važan signal za potrošače: niko ne ograničava potrošnju, iako je robe sve manje.
Benzinske pumpe tako trpe zbog rasta nabavnih cena goriva. Subvencija u protivvrednosti od pet evrocenti po litru je, prema tvrdnjama industrijskih udruženja, apsolutno nedovoljna. Zato se očekuju zatvaranja pogona i stečajevi.
Iako državna finansijska pomoć očigledno nije dovoljna, prema novinskoj agenciji Rojters, mere bi Mađarsku, uprkos tome, mogle da koštaju oko pet milijardi evra.
I Velika Britanija umanjuje račune
Mera ograničenja troškova energije i goriva traje na snazi već dugi niz godina u Velikoj Britaniji . Regulatorno telo, "Ofgem", dva puta godišnje prilagođava gornju granicu cena energije i goriva,
U aprilu je regulatorno telo gornju granicu povećalo za neverovatnih 54 odsto - na 1.971 funtu (oko 2.300 evra). Iznos se odnosi na pojedinačno domaćinstvo i godinu za prosečnu količinu gasa i struje.
U oktobru će svakom domaćinstvu račun za energiju automatski da bude umanjen za 200 funti. Ali, tih 200 funti građani će morati da vrate nekad u sledećih pet godina.
U praksi su rasterećena u stvari samo domaćinstva s niskim primanjima. Lokalna energetska preduzeća dužna su da im daju 140 funti popusta na njihov godišnji račun, a koji se plaća iz, za tu svrhu posebno formiranog, profitnog fonda. U budućnosti bi od toga više građana trebalo da ima koristi, a i popust bi mogao da se poveća.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
