Prvih osam stranih trgovačkih brodova stiglo je u ukrajinske vode po žito, javili su ukrajinski mediji.
Sa ovim kreće "Operacija žito" prema kojoj će Ukrajina iskoristiti svoju novu stratešku prednost usled blokade crnomorskih luka da svoje poljoprivredne proizvode žito, kukuruz, suncokret, uljanu i šećernu repu izveze rekom Dunav u Crno more preko prolaza Bistraja.
Korištenje ovog kanala omogućilo je upravo nedavno rusko povlačenje sa Zmijskog ostrva, koje je pre toga bilo pod permanentni artiljerijskom raketnim udarima ukrajinske vojske sa obale Odese.
Odlaskom ruske vojne misije sa ovog strateškog ostva stvoreni su nesmetani uslovi za realizaciju plana izvoza korištenjem reke Dunav kao novog strateškog pravca. Inače dok je Rusija držala 17 hektara ostrva takva misija bila bi nemoguća da su na ostrvo postavljene bile protivbrodske rakete.
Osim pomorske rute Ukrajina je uspela da povrati kopmenu i delimično vazdušnu kontrolu nad Odeskim džepom, odnosno Bersabijom uz samo granicu sa Rumunijom što je znatno izmenilo situaciju na jugu Ukrajine, koja je donedavno bila veoma teška.
S druge strane, Moskva je napravila najveću stratešku grešku od kada je počeo rat u Ukrajini. Neko bi pitao kakvu i zašto?
Naime, ruska vojska je krajem aprila izvela prva dva raketna napada na most Zatoka na krajnjem jugu Ukrajine u Odeskoj oblasti. Do tad nije bilo ni preleta na ovom delu teritorije ako se izuzme povremno preletanje ukrajinske teritorije i onaj konfuzni slučaj oko pada rumunskog MIG-21 Lanser negde blizu granice sa Ukrajinom, za šta se tvrdilo, naravno bez dokaza da je Ukrajnski S-300 oborio taj avion misleći da je ruski.
Moskva je već tad krajem aprila pripremala helikopterski desant na luku Reni koja je inače velika transportna čvorna tačka na obali Dunava -ukrajinska strana, a koja usko povezuje morski, rečni, železnički i motorni saobraćaj. Luka se nalazi na 101 km udaljena od ušća Dunava u Crno More i sa njim je povezana preko dva kanala „Dunav – Crno more” i Sulinskog kanala, kao i kanala Bistraja. Dubina u blizini pristaništa dostiže 7,5 metara, što omogućava plovidbu brodovima sa gazom pogodnim za ovakve kanale.
Luka Reni ima status rečne i morske luke. Nalazi se u jugozapadnom delu Ukrajine, na spoju ukrajinske, rumunske i moldavske granice, i na raskrsnici četiri transportna koridora: Kritskog, Evroazijskog i Crnomorskog koridora.
NE PROPUSTITE
Inače, ruska mornarica nekoliko puta je izvodila svoje desantne brodova na ovaj crnomrski strateški pravac povremeno simulirajući pomorski denat na odesku obalu. Naravno od pomorskog denata nije bilo ništa, a ta misija postala je nemoguća, kada je ukrajinska vojska postala opremljena sa protivbrodskim raketama tipa Harpun sa kojima je delovano po naftnim platformama.
Oklevanjem i preusmeravanjem mornaričke pešadije kao ispomoć u kopnenoj operaciji u Donbasu, kao i oštećenjem dva velika desantna broda, i niza čamaca i brzih patrolnih brodova ruska vojska polako je izgubila stratešku inicijativu za zauzimanje Odeskog džepa i cele oblasti u trenutku oštećenja i prekida veza dela te teritorije sa Ukrajinom.
Da je ruska vojska pristala da izvrši desant i zauzimanje ove luke, uspeli bi da izbiju na samu obalu Dunava i lakše bi mogili da stave pod kontrolu najistočniju granicu EU i NATO pakta.
S ovim se ponovo pokazalo da reka Dunav ima strateški značaj u celom svom toku jer povezuje dva mora Crno i Severno, a Ukrajina osim ovim lakšom rutom uspela da omogući da poljoprivredne proizvode, ali i neophodne potrepštine prebacuje Dunavom i u obratnom smeru neophodnu vojnu opremu, ali i otklone rusku blokadu.
S druge strane Crnomorska flota je propustila priliku da za pomorsku blokadu crnomorskog dela ukrajinske obale iskoristi sedam podmornica klase Kilo i Varšavjanka (unapređena Kilo). Podmornice su više korištene kao platforma za lansiranje krstarećih raketa. Inače podmornice Crnomorske flote mogu da nose do 18 torpeda, kao i da na dnu polažu ležeće mine.
Isto tako neažurnost u pravljenju novih desantnih plovila, kao neusvojene lekcije i minijaturne pomorsko-desantne operacije iz rusko-gruzijskog rata 2008 godine Rusija nije ni započela novu klasu desantnih brodova, koja bi zamenila onu staru iz sovjetskog doba, koji su nosili manje vojnika i opreme, a helikopteri bili misaona imenica, posebno vertikalni manevar sa kojim bi na ovom pravcu u počenoj fazi rata Moskva ostvarila stratešku prednost na Ukrajinom i sebe poštedela mnogo glavobolje u skoro 140 dna rata u Ukrajini.
Sa ovim zapravo Ukrajina je ostvarila stratešku prednost, jer je uprkos pomorskoj blokadi Odese uspela da pronađe izlaz na otvoreno more, dok je Rusija, oklevanjem i prabacivanjem desantnih efektiva u rat na kopnu izgubila inicijativu da izbije na Dunav i zauzme kompletnu crnomorsku obalu i Ukrajinu potpuno odvoji od Crnog mora . Da li će ovo biti privremeno ili trajno ostaje da se vidi u narednom periodu. Za sad je jedino izvesno da Rusija brze desantne čamce koristi u južnom delu reke Dnjepar za izviđačke misije.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
