Danas se navršava tačno godinu dana od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Rat je odneo brojne žrtve,izazavao ekonomsku krizu i za sada nema naznaka kada će se okončati.
Pre tačno godinu dana Rusija je pokrenula najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata. Ruski tenkovi su počeli da ulaze u Ukrajinu, primoravajući civile da beže u podrumske bunkere I van granica svoje zemlje.
Vlade širom sveta su uvele oštre sankcije Rusiji u pokušaju da izvrše pritisak na predsednika Vladimira Putina da odustane od rata. Uprkos svemu, ukrajinska vojska je održala svoje pozicije, povrativši kontrolu nad nekoliko oblasti koje su bile okupirana. Borbe nakon godinu dana I dalje traju.
Zapad sve vreme šalje naoružanje ukrajinskoj vojsci, ali nema izgleda da će rat uskoro da bude okončan. Koliko je oružja utrošeno, i da li je vojna industrija zbog ovog sukoba na vratima velike krize, danas se govori u specijalnom izdanju jutarnjeg programa Kurir TV Redakcija.
08:52 Profesor Boljević procenjuje diplomatsko sudelovanje Kine
- Hteo bih da kažem ova gospođa Šahrimanjan Obradović kao sa Marsa da je pala. Kolektivni Zapad to je 50 država! Ostale države podržavaju Putina. Kina se pridružila i potpuno je u dogovoru sa Rusijom, a onda dolazi Indija! Svet se već sad menja. Uloga Rusije je da spasi svet. To što je Rusija spasavala čitav svet to je njena misija sad.
08:48 Biljana Šahrimanjan Obradović uključuje se u razgovor kroz potpunu podršku Ukrajini
- Svi izgovori za agresiju Rusije nemaju potporu. Ti ljudi iz Donbasa se ne bi selili u Donbas da je postojala agresija, niti su se oni osećali ugroženo. Cela ta priča o oslobađanju Ukrajine pada u vodu. 200.000 Rusa koji žive ovde znaju da sankcije i te kako deluju na ljude i imaćemo ljude koji masovno odlaze iz Ruske federacije. Kada su krenuli u agresiju, Ruska federacija je ušla umesto na vrata, kroz prostor, i dobila je simbol države agresor, odnsno država sponzor terorizma. Juče u generalnoj skupštini UN izglasano je da Ruska federacija prekine ovu agresiju i Srbija se usaglasila sa ovim, glasajući da se ruske trupe povuku iz Ukrajine. Moramo uvesti sankcije Ruskoj federaciji. To je moj stav. Gvozdena zavesa je pala. Kome nije jasno da će Ukrajina pobediti, neka posluša Putinov govor. Ukrajinska pobeda nije dovoljna, mora biti celokupna. Ona pobeđuje ako bude članica EU i NATO. Rusija mora da menja svoje rukovodstvo i tek će osetiti sankcije. Dok god su sankcije zaključane ona će da bude brod koji tone. Da imaju parlamentarni sistem i da uvedu demokratsko društvo, da bi Rusija mogla da se povrati. Rusija je postala kao nepredvidiva rođendanska kutija.
08:42 Profesor dr Sergej Boljević šef Katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu podvlači da je Rusija osloboditelj u ovom sukobu
- Osam godina su oni granatirali Donbas. Rusija je morala da zaštiti svoje ljude od nacizma! Raspoloženje je da 80 odsto ljudi podržava Putina. Rusija je slobodna zemlja. Većina naroda podržava Putina i smatra da sve ide previše sporo. Zar je cilj rata da se pregazi Ukrajina? Cilj je oslobađanje Hersona i Zaporožja.
Na početku rata u Ukrajini činilo se mnogima da će Rusija napad okončati za nekoliko nedelja i to ulaskom u Kijev. Godinu dana kasnije može se reći da se ratna sreća naizmenično menjala, a da se kraj rata više ni ne nazire, kao što nema ozbiljnih diplomatskih pregovora.
Medjutim, svi se slažu u jednom, a to je da Rusija i Sjedinjene Američke Države nisu direktno u ratu, ali jesu u posrednom sukobu. U diplomatsku igru ušla je i Kina.
Danas se očekuje obraćanje kineskog predsednika Si Djin Pinga koji bi trebalo da saopšti kinesku platformu. Da li bi plan Pekinga mogao biti presudan za kraj rata ili je ovat rat iscrpljivanja prevelik zalogaj za vojne budžete i najvećih sila?
Da li na to ukazuje i najnovija poruka Džozefa Bajdena koja može da se pročita iz pomoći SAD Ukrajini od svega 500 miliona dolara
Grupa od 10 zemalja članica EU pozvala je na jače akcije kako bi zaustavila Rusiju da nabavlja vojne delove preko kompanija u susednim zemljama i da izbegne sankcije Zapada.
Deset zemalja, koje uključuju Francusku, Nemačku, Italiju i baltičke države, pišu da 2023. godine mora biti godina uspeha u suprotstavljanju Rusiji.
08:36 Osvrt na gostovanje ambasadora Bocana Haračenka u jutarnjem programu Kurir TV
Upitan zašto se Rusija poziva na presedan Kosova i Metohije u kontekstu specijalne vojne operacije u Ukrajini, Bocan-Harčenko je ukazao na suštinske razlike između situacije u Donbasu i „slučaja Kosova” koje su, kako je kazao, očigledne.
Kada je Priština 2008. jednostrano proglasila tzv. nezavisnost, bezbednost kosovskih Albanaca nije bila ugrožena. Stanovništvo Donbasa je osam godina bilo podvrgnuto genocidu od strane kijevskog režima. Ako se vratimo u 1999. godinu, od prvih dana varvarske agresije NATO-a na Jugoslaviju, civilna infrastruktura je neselektivno uništavana, uključujući i korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom.
8:15 Gost Mahmud Bušatlija pojašnjava šta je iz ekonomskog ugla doneo rat u Ukrajini
- Zaboravlja se kako je krenulo sve to. Pojavljivanje nacističkih i neonacističkih grupa ubrzao je sve. Na vlast u Ukrajinu došli su vladari protiv kojih se narod borio pre toga. Sada, Merkelova ne krije da su svi mirovni dogovori bili samo pokriće da se odgodi neki ozbiljniji sukob pre nego što se naoruža i spremi sukob. Ukrajina na početku sukoba nije proizvođač svih kultura kao što je bila 1946. godine. Sve danas više u nekom propagandnom karakteru. Jedan od osnovnih razloga je da je poljoprivreda bila u jugoistočnom delku, koji više nije ukrajinski deo, nego uruski. U ostatku zemlje niko se više ne bavi ovim. Najveći problem Ukrajine je što se stanovništvo prepolovilo. Bilo ih je oko 44 miliona, a do sada su emigrirali. Znate kako, to su ovi koji su otišli u čitav svet. Ono što Evropa priznaje, njihove statistike, Krim i teritorije koje sada pripadaju Rusiji, živelo je negde 11,12 miliona ljudi, a to ima reperkusiju i na Rusiju i na vojsku. To utiče i na njihovu poziciju i u prehrambenom tržištu. Rusija je iskoristila sankcije i zabranila uvoz sebi prehrambenih artikala iz EU. Centralna banka Rusije nije intervenisala da zaštiti rublju. Vrednost rublje je oborena. Sad kad pogledate poslednju godinu, žao mi je što ne mogu to prikazati grafički, kada gledate tok rublje, ona se potpuno konzistovala i nema trend pada.
Postavlja se pitanje koja je cena rata i sankcija uvedenih Rusiji?
Nakon pandemije, rat u Ukrajini umanjio je izglede za ekonomski oporavak zemljalja u razvoju i ekonomije u regionu Evrope i Centralne Azije, navodi se u izveštaju Svetske banke.
08:07 Petrović podvlači razliku između Zapada i Istoka
- Moja prognoza ostaje da će Rusija odbraniti anektirane oblasti i eventulano anektirati Nikolajevsku oblast. Rusija će odbraniti sve i izaći kao pobednik iz ovog rata .
8:06 MIletić se uključuje komentarišući Kinu i njene uloge u sukobu
- To je ta promena u svetu koja je došla u svetu. Kina je postala gospodar Rusije u ovom momentu i ona je sila koja ako kaže Rusiji da će zavrnuti slavine, Rusija nema gde, Rusija je sebe svela na nivo reigonalne sile i došli smo u situaciju gde ona nije više bitmna, nego slušamo šta će Kina da kaže. Kako je donela odluku, Kina je rekla da ne dolazi u obzir upotreba nuklearnog oružja. Vrlo je nezgodno za samu Rusiju i samu rusku elitu jer je podređena kinsekoj komunistilčkoj partiji.
8:05 Cvetković je procenio gde smo sada godinu dana nakon početka rata
- Zamrzavanje koflikta pokazuje nespremnost za rešavanje problema, eto to je zamrzavanje konflikta. Ako odmrznete konflikt vi niste nadomak rešenja mira, već nadomak konflikta. Moramo da vidimo šta će da se desi u narednom periodu. Prednost ruske strane, ne vidim, nego jednostavno godinu dana traje užasan rat i to je ono gde su naši analitičari pričali da je specijalna vojna operacija, i da će odmah da ih oslobde i tako dalje. Ja stalno govoriim da nema zemlje koja ima više oružja i više militarizacije od Ukrajine. Sačekajmo da vidimo kineski predlog.
8:01 Andrej Mlakar uključuje se ističući da nije suština oružje
- Nije suština u oružju nego u iscrpljivanju vojske. To je ozbiljna sila, ali ne treba zaboraviti i ko vodi glavnu reč oko Bahmuta. Nemamo mi klasičnu rusku vojsku.
7:59 Ivan Miletić komentariše percepciju nepobedivosti ruske vojske kao netačnu
- Na taktičkom nivou postoji neki problem ruske vojske i nisu mnogo uvežbavali pešadiju i kopnenu vojsku. Bahmut je manji od Vukovara, ispada da je JNA bila bolja i organizovanija od današnje ruske vojske.
7:50 Dragan Petrović ističe žilavost ukrajinske strane
- Rusija je ipak u prednosti, ruska privreda je izdržala u potpunosti.
A šta kažu procene svetskih analitičara?
Svi se slažu u jednom-rat če biti skup, odneće još mnogo žrtava, a kada je reč o ishodu i trajanju,tu su ocene različite.Po jednima će rat trajati 6 meseci, po drugima i nekoliko godina. Najpesimističniji kažu-
Sukob će se završiti kada Ukrajina ili Rusija ili obe države propadnu.
Ovo je za njih pitanje života i smrti.A šta kažu gosti jutarnjeg programa? To su bili naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Dragan Petrović, član Predsedništva SPO Aleksandar Cvetković i programski direktor Instituta za javnu diplomatiju Ivan Miletić.
Ambasador Ukrajine za Kurir TV: Radimo na mirovnom planu
Ukrajinski ambasador u Srbiji Volodomir Tolkač prilikom gostovanja na Kurir TV podvukao je da Ukrajina već radi na mirovnom planu. - Danas pokušavamo da sprovedemo mirovni plan. To je formula mira predsednika Zelenskog i ona predviđa ne samo da se rat zaustavi već da se sprovede plan razvoja cele Evrope. Plan podrazumeva energnetski i ekološki razvoj, ali i formiranje međunarodnog suda pravde koji će se baviti zločinima u Ukrajini - rekao je ukrajinski ambasador u Beogradu.
7:37 Mlakar analizira ratne pomake na grafičkom prikazu
- Imate ljude koji su mobilisani, ali se nalaze na dalekom istoku. Karakteristika Rusa je da primenjuju taktike iz Drugog svetskog rata, Rusi to vešto rade. Vrše permanentni ptitisak. Bila je lažna vest da su upali u Pidnjestvolje, a ono je samo po sebi početkom rata došlo na dnevni red. To je enklava u kojoj žive u skladu sa Rusijom, jer je većinsko rusko stanovništvo. Mesto se zove Kolobasna. Ono što je interesantno jeste da je Moldavija najveće vojno skladište u Evropi! Na ovoj strani je dovučeno teško oklopno vozilo, a postoji opcija bočnog prodora i cilj je opkoliti i zauzeti to skladište. Ovo mesto nalazi se dva kilometra od ukrajinske granice. Tim skladištem upravlja ruska vojska. Ono čega se svi plaše je da je skladište minirano. Sad zamislite eksploziju jednog od najvećih vojnih skladišta u Evropi. Ukrjaini je preko potrebna ova municija. Zato je medijski pritisak ovoliki.
Ovde još uvek nemamo klasičnu vojnu komandu i ako se navodi da jeste, Rusi vrše zamenu vojnog kadra. Onog trenutka kada Gru nestane i počne da se bavi lovom na diverzante, tada ulazimo u fazu vojnog sukoba. Moldavija je specifična država. Maja Sandu već duže vreme ima problem sa ruskom opozicijom u toj zemlji. Ne treba kriti da građani Pridnjestrovlja imaju isključivo ruski pasoš. Oni ne žele moldavski jezik, pišu ćirilicom. Upravo ovo mesto je bilo oaza organizovanog kriminala, jer su svi sarađivali na ovom području, putem šverca.
07:15 Andrej Mlakar analizira vojne operacije na terenu
- Oko samog grada Kijeva ima sedam aerodroma. Helikopteraski desant je izvršen iz pravca Belorusije, a to je bilo negde oko 11,12 sati, spustili su se na aerodrom i cilj je bio preuzimanje kompletnog aerdroma, Ukrajinci su pružili žestoki otpor. Drugi zadatak su bila demonstraciona dejstva, cilj je bilo deomonstrativno dejstvo, prikazivanje sile. Ono što Rusi nisu očekivali je da će ovde biti specijalne jedinice obučene po NATO standardima, usledio je sudar između ove dve jedinice - započeo je analaizu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
