Turski parlament u četvrtak uveče ratifikovao je zahtev Finske da postane članica NATO pakta sa čime je ova država formalno pravno stekla uslov da postane 31 članica severoatalnske alijanse.
Svih 276 poslanika turskog parlamenta glasalo je ZA, dok je PROTIV bilo 0.
Sa ovim činom svih dosadašnjih 30 članica NATO ratifikovalo je ulazak Finske u alijansu.
Međutim, iako je susedna Švedska podnela zajedno sa Finskom zahtev za članstvo, za Štokholom je to ostalo nedostižni sazn zbog spora sa Turskom oko ispručenja protivnika turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, simpatizera i aktivista PKK (Radničke partije Kurdistana).
Sa ovim činom primanja Finske u NATO alijansa je direktno izbila na granicu sa Rusijom u dužini od 1.340 km na krajnjem severu Evrope.
Aktuelna finska premijerka Sana Marin pozdravila je ratifikaciju zahteva za članstvo u NATO svoje države i ulazak u Alijansu i najavila da će čvrsto da se zalaže za ulazak susedne Švedske.
Zvanična Moskva čuti u odnosu na maj prošle godine kada se digla poprilična prašina, kada je vlastima u Helsinkiju zaprećeno zaooštravanjem sukoba sa Rusijom i postavljanjem nuklearnog oružja na rusko-finsku granicu. Isto tako početkom marta meseca pokrenuta je gradnja prve deonice od 200 km žičane ograde na granici sa Rusijom, sa čime bi se ova država zaštitila od kako je navedeno ruskih pretnji.
Zbog toga ne bi bilo šteta ponovo se podsetiti teksta u Kuriru iz maja 2022. o tome šta će značiti za Finsku ulazak u NAZP pakt, gde je svoj pogled dao magistar međuardonih odnosa Boško Jovanović.
Da li je Finskoj potreban NATO pakt? Šta će to značiti u odnosima sa Rusijom? Da li će severnoatlanska alijansa moći da zaštiti Finsku.
"U jeku Hladnog rata Finska i Sovjetski Savez imali su uprkos manji incidentima odlične odnose. Priv migovi 29 na zapadu viđeni su upravo u finskoj bazi Risala kad su došli u posetu. Finska vojska je tradicionalno nabavljala rusku tehniku, pored zapade, ali je pažljivo čuvala svoj neutralni status. Posle završetka Hladnog rata finska je nastavila da kupuje rusko naoružanje, ali i zapadno. Veliki broj Finaca odlazio je u kupovinu alkohola i cigara u Rusiju, kao što su Rusi nabavljali neke namirnice u Finskoj. Naprosto trgovina je cvetala sve do 24. februara, kada je Rusija krenula u „Specijalnu operaciju“ kako to zove Moskva, odnosno izvršila agresiju kao tvrdi Kijev i zapadnoevropske zemlje.
Osinvač Finske je bivši ađutant Nikolaja II, Karl Gustav Manerhajm, koji je u stvari Šveđanin, ali koji je do kraja svog života ostao odan caru Nikolaju II i to je razlog zašto se Finska nije priključila silama Osovine u napadu na Sovjetski Savez. Manerhajm kao Vrhovni komandant nije razmatrao mogućnost da sa finskim trupama krene na Lenjingrad. Prvo zbog toga što je pravilno ocenio da će SSSR pobediti i da bi to bilo gadno za Finsku, a s druge strane je imao taj odnos prema Petrovgradu kao sedištu carske Rusije. On je kao ađutant Nikolaja II postao vrlo blizak. Međutim problem Finske tad i sad je što nema kompetentnu vladu. Tad je vlada bila profašistička. Za ilustraciju tad je finsko ratno vazduhoplovstvo imalo kukaste krstove na svojim krilima. Manerhajnova ideja je bila da se gradi Manerhajmova linija uz Kareliju. Rusi su to doživeli kao direktnu pretnju na Lenjingrad i bili bi još u težoj situaciji 1941, a možda bi Lenjingrad i pao da Staljin nije ranije pokrenuo Zimski rat (1939-1940). Problem kod Rusa je taj što im rat nije poznat zbog velikog broja žrtava, ali nijedan rat se ne ocenjuje prema žrtvama nego prema ostvarenim ciljevima, a suština je u tome što Finska vlada tad i sad nije bila sposobna da dugoročno oceni razvoj situacije u svetu.
Ja ne shvatam zašto Finskoj je potreban NATO? Jedino ko može da je napadne je Rusija! Ali Rusija nema potrebe da to radi sve dok je Finska van NATO. Ako neko misli da NATO može nekog da zaštiti neka se seti iskustva iz Iraka, Avganistana ili neka razmisli ako Tramp opet bude predsednik. Jer budućnost NATO uopšte nije sigurna. Stupiti u NATO za Finsku može da bude pogubno. Ima suviše veliku granicu sa Rusijom. Moraće da potroše velike resurse na protivvazdušnu odbranu, jer čak i sistemi Buk M1 i M2 su za Iskandere, Onikse, Kalibre i ostale ruske rakete novog tipa su sasvim nedovoljni. Finska treba da počne ponovo da utvrđuje svoje granice. Da gradi utvrđene rejone na primer uz samu rusku granicu, a oko Utsjokija, Savukoskija, Vinarija, Saola, Kusamoa, Sumisalmija, Kuhmoa, jer je malo verovatno da će Rusi da napadaju ponovo preko Karelije iz pravca Virborga (Rusija). Pre će da razvuku Fince oko severne granice. Tu Finici moraju da krenu sa temeljnom fortifikacijom zato što to može da im pomogne da uz manje trupe zadržavaju protivnika. Naravno obavezno mora da dođe do zaprečavanja graničnog pojasa, do postavljanja minskih polja, do toga da Finska mora da ima podmornice, najverovatnije, nemačke „Tip 214″ zato što su male i da može da odam tim podmornicama da vodi rat protiv Baltičke i Severne flote, pošto će Severna flota verovatno da se uključi u bilo kakav napad na Finsku pored baltičke flote, ako se ispuni ono što je Medvedev rekao da će biti stavljeno nuklearno oružje na flotu. To je onda problem“.
Finci treba da budu glas razuma na Zapadu.Treba da kažu mi imamo granicu sa Rusijom 1.300 km ako se ne varam. Ako stvarno misle Finci da je NATO nešto spoban da ih zaštiti nisam baš siguran u veliki moral NATO trupa posle debakla gde je god bio NATO. Fincima bi najpre u pomoć pritekle baltičke države, možda švedski dobrovoljci, Švedska, ali nisam baš uveren da švedska sa Gripenima i arčerima kojih ima jako malo bi mogla naprosto u bilo kom potencijalnom sukobu da uradi“.
Kurir.rs/A.Mlakar/B. Jovanović
NE PROPUSTITE
