Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena vodi tajne pregovore sa Izraelom o raspoređivanju američkih trupa u Pojasu Gaze nakon što Hamas bude poražen, objavio je Blumberg, pozivajući se na dobro obaveštene izvore. Zvanični Vašington je izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu poručio da je neophodan plan vezan za to ko će vladati Pojasom Gaze nakon rata.
Projekcija moći
Netanjahu je uzvratio da Izrael nema nameru da okupira Gazu, ali i da Hamas više ne sme da vlada enklavom, u kojoj na 365 kvadratnih kilometara živi čak 2,3 miliona Palestinaca. Među opcijama o kojima se diskutuje, prenosi Blumberg, jeste i slanje međunarodnih mirovnih snaga u okviru kojih bi bili i američki vojnici.
Druga opcija je da se Pojas Gaze stavi pod kontrolu UN. Istovremeno, Njujork tajms je preneo da su američki komandosi već na terenu i da pomažu u lociranju otetih talaca.
Darko Obradović, iz Centra za stratešku analizu, kaže za Kurir da plan o slanju međunarodnih snaga u Gazu nije bez osnova:
- Ovakav scenario je na tragu uspostavljanja mirovne misije pod vođstvom SAD na Sinaju još 1979, posle sporazuma Egipta i Izraela. S tim u vezi ne smemo zaboraviti da je Amerika partner Egipta, Jordana, Izraela i Saudijske Arabije. Samim tim oni deluju kao jedini prihvatljivi subjekti na terenu koji su međunarodni zastupnici Palestine.
Očekivanja su da će se Turska usprotiviti, jer ne bi trebalo izgubiti iz vida da Erdogan nastoji da na krizi u Gazi kapitalizuje regionalnu ulogu Turske. Samim tim, ukoliko ona bude istisnuta iz održavanja mira i posmatranja situacije na terenu, to će smatrati ugrožavanjem svoje regionalne projekcije moći i otvoriće se front Ankara-Vašington.
Obradović komentariše i navode Njujork tajmsa da su američki komandosi već na terenu u Gazi:
- Realno, Amerika sada čuva svoju geostratešku postavku na Bliskom istoku. U slučaju da se sukob rasplamsa, direktno će se ugroziti američki geostrateški interesi, koji se odražavaju u kontroli moreuza i Sueckog kanala. Oni neće dozvoliti da bilo kakav nacionalizam naruši arhitekturu koju su gradili 70 godina između Arapa i Izraelaca.
Mnogo nepoznanica
Na drugoj strani prof. dr Dejan Miletić, predsednik Centra za proučavanje globalizacije, upozorava za naš list na opasnost u kojoj bi se našli vojnici SAD:
- Nisam siguran koliko je to realno izvesti i koliko će to na terenu moći da prođe bez posledica po vojnike Sjedinjenih Država. Prvo, ovaj sukob neće moći brzo da se reši, a drugo, i kad se bude rešio, veliko je pitanje kako će to biti urađeno. I da li će on biti rešavan po željama Amerike.
Mnogo je nepoznanica i rano bi bilo precizirati kako će taj mirovni sporazum da izgleda i da li će i u kojoj meri međunarodne snage biti prisutne. Ne sumnjam da se rade razne analize i procene, ali čini mi se da je prerano, situacija je toliko vruća i puna neizvesnosti da je slanje plavih šlamova više spekulacija nego što je realno.
Gađano čak 11.000 ciljeva u Gazi
Poginulo 326 vojnika
Prema poslednjim podacima, od početka sukoba 7. oktobra poginulo je ukupno 326 izraelskih vojnika. Pojedinačno, osim samog dana napada Hamasa, najsmrtonosniji dan je bio utorak, kad je poginulo 11 izraelskih vojnika. Premijer Benjamin Netanjahu je izrazio saučešće porodicama poginulih vojnika.
- Mi smo u teškom ratu. Biće to dug rat. Imamo važna dostignuća u njemu, ali takođe bolne gubitke. Mi smo svi s vama u vreme velike tuge - rekao je on. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su kopnene operacije u Pojasu Gaze nastavljene i da je od početka rata 7. oktobra pogođeno oko 11.000 ciljeva islamističkog Hamasa i drugih ekstremističkih organizacija.
UKRATKO
- Izrael je potvrdio da je u Crveno more poslao ratne brodove, čiji je cilj da se spreče raketni napadi Huta iz Jemena
- Više desetina ranjenih Palestinaca juče je prebačeno na lečenje u Egipat
- Nekoliko stotina stranih državljana napustilo je juče Gazu i prešlo u Egipat
- Juče su u Pojasu Gaze ponovo u potpunosti prekinute telefonske i internet veze
Čile i Kolumbija povukli ambasadore Bolivija prekinula odnose sa Izraelom
Bolivijska vlada je prekinula diplomatske odnose sa Izraelom, optužujući tu zemlju za zločine protiv čovečnosti u napadima na Pojas Gaze. Bolivija je 2009. prvi put prekinula diplomatske veze sa Izraelom, takođe u znak protesta zbog njegovih napada na Pojas Gaze.
Veze su uspostavljene 2020. Bolivija je pozvala na prekid vatre i okončanje "blokade koja sprečava ulazak hrane, vode i drugih ključnih elemenata za život".
Čile i Kolumbija su povukli svoje ambasadore iz Izraela zbog masakriranja palestinskih civila. 34 novinara su poginula u Gazi od početka rata potpis Rat bez pauze Izraelski tenkovi u predgrađu grada Gaze
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
