Američki Vrhovni sud u utorak je odbio da blokira zakon Teksasa koji podržavaju republikanci i koji dozvoljava državnim organima da hapse ljude osumnjičene da su ilegalno prešli granicu SAD i Meksika, odbacujući zahtev administracije predsednika Džoa Bajdena.
Administracija je zatražila od sudija da zamrznu sudski nalog kojim bi se dozvolilo da zakon Teksasa stupi na snagu dok se američka vlada zakon još osporava pred nižim sudovima. Administracija tvrdi da zakon krši Ustav SAD i federalni zakon mešanjem u moć vlade SAD da reguliše imigraciju.
Većina u Vrhovnom sudu nije iznela detaljno mišljenje o ovom slučaju, kao što je to običaj, ali su se odluci da zakon u Teksasu stupi na snagu suprostavile liberalne sudije Ketandži Braun Džekson, Elena Kejgan i Sonja Sotomajor.
"Sud daje zeleno svetlo zakonu koji će poremetiti dugotrajni balans između federalnih i državnih ovlašćenja i izazvati haos", napisala je Sotomajor, dok je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer zakon nazvala "štetnim i neustavnim" i dodala da će biti teret za organe za sprovođenje zakona i izazvati konfuziju. Protivnici zakona takođe navode da bi mogao da dovede do kršenja građanskih prava i rasnog profilisanja.
Guverner Teksasa Greg Abot je prošlog decembra potpisao zakon, poznat kao SB 4, kojim se ovlašćuju državni organi da hapse osobe za koje se sumnja da su ilegalno ušle u Sjedinjene Države, čime se lokalnim službenicima prenose ovlašćenja američke vlade. Abot je rekao da je zakon bio potreban zbog Bajdenovog neuspeha da sprovede federalne zakone kojim se ilegalni ili ponovni ulazak smatraju krivičnim delom, dodajući na konferenciji za novinare 18. decembra da je Bajdenovo nepostupanje ostavilo Teksas da se brine sam za sebe.
Način na koji postupa demokratski predsednik u čijem mandatu je rekordni broj migranata uhvaćenih u ilegalnom prelasku granice između SAD i Meksika, izazvao je oštre kritike republikanaca. Abot i drugi republikanci su rekli da je Bajden trebalo da zadrži restriktivnu politiku bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Teksaški zakon proglasio je ilegalni ulazak ili ponovni ulazak u Teksas krivičnim delom u toj saveznoj državi, sa kaznama u rasponu od 180 dana do 20 godina zatvora. Po zakonu, teksaške sudije za prekršaje moraće da nalože migrantima da se vrate u Meksiko, uz kaznu do 20 godina zatvora za one koji odbiju.
Sekretarijat za pravosuđe je podneo žalbu u januaru da blokira tu meru, koja je prvobitno trebalo da stupi na snagu 5. marta. Advokati Bajdenove administracije su tvrdili da krši federalni zakon i ustavne odredbe koje vladi SAD daju ovlašćenje da reguliše trgovinu sa stranim zemljama i među državama, i kako je u suprotnosti sa presedanom Vrhovnog suda iz 2012.
Američki okružni sudija u Teksasu Dejvid Ezra 29. februara stao je na stranu administracije i pristao da preliminarno blokira teksaške zvaničnike da sprovode zakon, jer je smatao da ugrožava fundamentalnu ideju da Sjedinjene Države moraju da regulišu imigraciju jednoglasno.
Ali 5. okružni apelacioni sud SAD sa sedištem u Nju Orleansu pauzirao je Ezrinu presudu naredbom koja bi omogućila da zakon Teksasa stupi na snagu 10. marta, što je navelo administraciju da podnese hitan zahtev Vrhovnom sudu.
Sudija Semjuel Alito, koji se bavi određenim hitnim slučajevima koji uključuju slučajeve iz grupe država uključujući Teksas, 4. marta je zaustavio stupanje na snagu presude, a time i zakona, dajući Vrhovnom sudu više vremena da razmotri ovo pitanje. Teksas je preduzeo niz mera za odvraćanje ljudi koji ilegalno prelaze u okviru operacije "Usamljena zvezda", uključujući raspoređivanje trupa Nacionalne garde na granici, blokiranje migranata žicom i postavljanje plutajuće barijere na delu reke Rio Grande.
Republikanci su u februaru odbili da podrže dvostranački sporazum Senata koji bi pojačao bezbednost granica i pooštrio zakone o imigraciji nakon što je Tramp naterao članove svoje stranke da ga odbiju. Bajden je rekao da krivicu za neuspeh zakona snose republikanski poslanici koji su pokleknuli pred političkim pritiskom Trampa koji misli da je to politički loše za njega.
Analiza izlaznih anketa koju je sproveo Edison Research nakon primarnih izbornih glasanja početkom marta pokazala je strah mnogih glasača zbog situacije duž granice. Mnogi su to nazvali svojim glavnim pitanjem za glasanje. Anketa Rojters/Ipsos pokazala je da je Bajdenova popularnost 28. februara bila 37 odsto.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: A.N.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
