BEČ - Tokom prošle godine je nestalo 249 Austrijanaca koji su bili oteti, ubijeni, otišli u rat ili se nikada više nisu pojavljivali zbog drugih okolnosti.
Prema podacima Savezne kriminalističke službe (BK), 22 austrijska državljana bila su žrtve nasilnog zločina.
Drugi su otišli u džihad, a veliki deo je nestao u planinama ili jezerima.
Samo na dnu Bodenzea se pretpostavlja da počiva više od 100 Austrijanaca, koji su se od 1945. godine utopili.
Uz to, jedan od razloga nestanka je želja nekih da nađu novi život, jer im je dosta starog.
"Svaka odrasla osoba, koja je pri razumu, u suštini ima pravo da ode", ukazuje Reniner Vizeltaler-Buhman iz BK, dodajući da zbog toga policija ne sme uvek da analizira podatke o pozivima na mobilni telefon.
Pre godinu dana je uspostavljen novi centar koji je po prvi put izradio detaljnu analizu nestalih Austrijanaca.
Trenutno se u Austriji vodi 824 lica kao nestala, od kojih su 70 odsto muškarci. Oko 500 vodi se kao nestalo više godina, a među njima je i 44 dece, koje je oteo jedan roditelj.
Čak 96 odsto svih nestalih, međutim, ponovo se pojave posle godinu dana. Rekord kod nestalih drži jedan maloletnih koji je po 61 put prijavljen kao nestalo lice.
Tokom analize BK je uočio da pripadnicima porodice treba pridati veći značaj nego do sada. "Prisutne su traume. Članovi porodice žele da doprinesu potrazi i pomocgnu policiji", objasnila je Viseltaler-Buhman, dodajući da pojedini čak angažuju i privatne detektive ili traže svoje najbliže preko Fejsbuka.
"Treba obratiti pažnju da Internet "ne zaboravlja" ništa i da sledeći poslodavac može da, nakon što pronađe takve podatke, odbije kandidata", upozorila je ona savetujući da se ne sprovode takve "privatne potrage", koje mogu imati kao posledicu i civilne tužbe.
