BEOGRAD - "Beograd mi se jako dopada. Ovde uvek rado dođem. Mnogo ste propatili, ali i dalje imate čestitosti i dobrote u sebi", kaže u intervjuu za Kurir Johan Gudenus (Johann Gudenus), šef Slobodarske partije Austrije (FPÖ) u bečkom pokrajinskom i gradskom parlamentu.
Gudenus i njegova partija poslednjih meseci oštro kritiikuju sankcije EU Rusiji, ali i politiku Austrije prema strancima, pre svega zbog prihvata velikog broja izbeglica, lošeg procesa integracije i jačanja muslimanskog ekstremizma. S druge strane, u Beču su najžešći kritičari vladajuće crveno-zelene koalicije kojoj su najveća pretnja na pokrajinskim i gradskim izborima u oktobru.
Predstavnik Privredne komore Austrije u Moskvi Ditmar Felner (Dietmar Fellner) izjavio je da se Rusija dobor nosi sa sankcijama i da je stanje u ruskoj privredi dobro. Kome, onda, najviše štete sankcije? Kakva je situacija u Austriji i da li ste pronašli alternativna tržišta?
Sigurno da je šteta u Austriji ogromna. Naša mesna industrija i naši poljoprivrednici imaju velike štete. Naravno da se traži alternativa, ali to ne ide tako brzo. Rusija ima mogućnosti preko zemalja BRIKS-a da plasira robu, a i rublja se polako oporavlja. Doveli su Rusiju do toga da sada crpi svoje resurse i pokazalo se da može sama. Sankcije su imale za cilj da oslabe Evropu i to je od početka bio cilj Amerike. EU kao produžena ruka NATO ovde radi za NATO i SAD. Evropski političari prate američku NATO politku, nemaju svoje mišljenje. Šta da očekujemo od EU kada su 25 od 28 članica EU ujedno i članice NATO pakta. Austrijski kancelar kada bi se držao Ustava, držao bi se i neutralnosti.
Kada je sa Kosova krenuo talas građana koji su nameravali da traže azil i u Vašoj zemlji, poručili ste im da traže azil od Amerike, zašto?
Građani Kosova ne bi smeli da dobijaju azil. Tamo, koliko znam, nije rat i nisu prognani. Tamo se ruše crkve i hrišćani, Srbi, su ti koji su prognani. Ne vidimo razlog zašto bi neko napuštao Kosovo i dolazio u Evropu. Po Ženevskoj konvenciji zna se ko je prognan i izbeglica, ljudi sa KiM nisu prognani, oni traže ekonomsku stabilnost. I ako ti ljudi žele ekonomsku stabilnost, onda treba da idu u Ameriku, jer je SAD kumovala ovome što im se događa i neka tamo traže blagostanje.
Među mnogobrojnim tražiocima azila ima i muslimanskih ekstremista?
Postoje ljudi koji se zovu izbeglice i azilati i među njima ima zaista ugroženih, ali ima i radikalnih islamista. Posebno veliki problem su oni koji odu na ratište pa se vrate u Austriju. Razne službe ih prate. Austrija treba da pokaže hrabrost i da, ako se mora, ponovo zatvori granice i kaže da ne može da uđe ko hoće, nego koga mi hoćemo i ko je nama potreban. Austrijska politika azila je dobro poznata. Uvek smo pokazivali veliko srce, posebno tokom krize na Balkanu i rata u bivšoj Jugoslaviji. Naš brod je sada pun. Nije mali broj ljudi koji živi u Austriji, a koji se smrzava i nema za komunalije, živi u siromaštvu. Onda dođu takozvani azilanti koji spavaju u hotelima sa tri zvezdice. Naše pitanje je zašto ti ljudi koji beže ne traže azil u Saudijskoj Arabiji ili Turskoj, a ne kod nas! Iza svega toga su organizovane bande koje zarađuju više novca nego bilo koja narko-mafija ili trgovci belim robljem.
Donet je novi zakon o islamu. Toliko se o tome pričalo, ima li konkretnih efekata?
Vlada je htela da pokaže kako je čvrsta i jaka i kako će kontrolisati ekstremne muslimane, ali nije tako. U jednom pasusu stoji da strane organizacije i države ne smeju da finansiraju džamije u Austriji, ali mi znamo da novac može i drugim kanalima da stiže, tako da ništa nije rešeno. Problem i dalje postoji. Postoje statistike koje govore da će se vremenom struktura evropske populacije promeniti. Treba pomoći evropskim porodicama, da im se da podrška, ako se to ne desi, znamo šta nas čeka. Sebastijan Kurc i Angela Merkel su skoro izjavili da je islam deo Evrope. Mi kažemo ne, islam nije deo Evrope i nije evropska religija. Mi ne evropeišemo islam, već se Evropa islamizuje i to je veliki problem.
Austrijski ugostitelji pobunili su se protiv najavljenog zakona po kome će od 2018. biti zabranjeno pušenje u svim lokalima.
Deklarisani sam nepušač. Često mi duvanski dim ide na živce, ali ovde se radi o slobodi izbora i o slobodi gastronoma da odluče da li će praviti pušački ili nepušački lokal. Čovek treba sam o svojoj slobodi da odlučuje. To će biti jako štetno za ugostitelje. Ako je meni lokal prezadimljem, izaći ću iz njega, tu naravno gazda mora da zna da gubi nepušače, ali to je njegova odluka i računica. Priča oko zabrane pušenja je uvod u druge zabrane i skretanje pažnje sa problema islamizma i salafizma u Austriji. To su stvari koje treba zabraniti.
Toliko ljudi hvali Beč, prema relevantnim istraživanja, to je najbolji grad za život na svetu, samo vi iz Slobodarske partije ga kudite. Šta to, po vama, ne valja u Beču?
Beč je zaista jedan predivan grad i mi ga volimo. U međunarodnim poređenjima jeste dobrostojeći i sigurno ljudima sa strane nije jasno kako to da jedna austrijska stranka kritikuje Beč. Mi kritikujemo gradsku i pokrajinsku vlast. Ako se Beč poredi sa drugim evropskim gradovina, onda je bolji. Ali ako poredim Beč sada i pre 20 godina, od kako je gradonačelnih Hojpl došao, onda to nije isti grad. Za to vreme, ako uzmemo dugove grada, zdravstvo, prosvetu, komunalije, integraciju, sve je lošije! To je naša kritika, kad smo u vrhu treba da budemo u vrhu, a ne da padamo. Poslednjih osam godina dug Beča je čestvorstuko povećan i trenutno iznosi minimum 10 milijardi evra. Poslednjih 5 godina komunalije su skočile za 30 odsto. Parkiranje, porez za vlasnike automobila. Čak 400.000 ljudi živi na rubu siromaštva. Zbog našeg socijalnog uređenja drugačije je siromaštvo u Srbiji, drugačije kod nas. Kod nas su ti ljudi koliko-toliko zbrinuti, imaju minimum za normalan život, ali to nije uteha. Svako od njih mora da plati stan, komunalije, vodu, struju. Gradska vlast je pre dve godine ukinula subvencije ljudima koji žive ispod granica normale. To je 6 miliona evra, što je smešno u odnosu na 12,5 milijardi evra koliki je budžet Grada. A Grad onda organizuje Lajf bol koji košta 800.000 evra.
A šta FPÖ nudi Bečlijama?
Sve više firmi napušta Beč. Više preduzeća odlazi nego što dolazi. Mi želimo da se taj trend promeni. Nove firme su nova radna mesta, samim tim i više para se troši i podstiče privreda. Treba smanjiti poreze. To je veoma važno, ljudi su preopterećeni porezima što utiče na kupovnu moć. U isto vreme obrazovni sistem je katastrofalan. Čak 30-40 odsto đaka ne zna pravilno da čita i piše. Samim tim to utiče na nizak nivo obrazovanja. Tu se vidi koliko se migranti, pre svega islamskog porekla, teško integrišu. U isto vreme, 80 odsto zatvorenika u austrijskim zatvorima čine stranci, od čega su 30 odsto muslimani. To su sve stvari o kojima Hojpl i gradska vlast ne razmišljaju ili ne žele da vide. U isto vreme vladajuća koalicija je razgranala veoma netransparentu mrežu agencija i firmi koje dobijaju veliki novac od Grada. Niko ne zna šta te agencije rade i zašto taj novac ide baš njima. A, onda na drugoj strani ukinu 6 miliona subvencija za najsiromašnije Bečlije!
Srbin imaće velike šanse da uđe u bečki parlament
Devojka vam je Srpkinja, to s ponosom ističete, da li ćete se u predizbornoj kampanji obraćati i Srbima koji žive u Beču?.
Nažalost, Srbi u Beču su delimično nezainteresovani za izbore, ali koliko ih mi cenimo kao svoje sugrađane govori i činjenica da će jedan Srbin biti na listi naše partije za poslanika u bečkom parlamentu. I otkriću vam i to da će biti na dovoljno visokoj poziciji da dobije realne šanse da uđe u parlament.
