Cilj obnove Bečke državne opere bio je da se unutrašnji izgled zgrade dovede u prvobitno stanje. Većina oštećenja nastala je usled kondenzacije, zbog . čega su boje potamnele i trebalo im je vratiti stari sjaj.
U prvoj fazi radova obnovljen je vestibul, a u drugoj fazi, koja je trajala do decembra 2018. godine, obnovljeni su foaje, tavanica i balkon. Za restauraciju Bečke državne opere utrošeno je 18 hiljada radnih sati, a radovi su koštali ukupno 1,1 milion evra.
Inače ovu obimnu restauraciju izvela je uz pomoć svog tima vajarka Manuela Fric (Manuela Fritz).
„Trebalo nam je samo 10 dana da izmešamo adekvatne boje. Ovakav rad je veoma zahtevan, kako zbog koncentracije tako i zbog fizičkog napora. Oslikavali smo prostor iznad glave pa je naš tim veliki broj sati proveo na nogama“ rekla je Mihaela Fric i dodala u šali da je jedini koji je imao luksuz da slika ležeći bio Mikelanđelo.
NE PROPUSTITE
Jedan od sponzora restauracije je bečki proizvođač zlatnih listića, Vamprehtsamer (Wamprechtsamer), koji je ovaj posao započeo 1906. godine. Bečko zlato ove firme ukrašava mnoga bečka zdanja, od palate Šenbrun do skulptura ispred Austrijskog parlamenta, a i danas se nanošenje zlatnim listićima vrši ručno.
Za vreme TV-prenosa novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije prvog januara 2019. godine sa početkom u 11.15 časova gledaoci će moći da vide svo to bečko zlato. Naime, muzički film u trajanju od 24 minuta koji je snimljen u restauriranim prostorijama Bečke opere omogućiće gledaocima širom sveta da zavire iza kulisa ovog veličanstvenog zdanja.
Kurir.rs/Eurocommpr.at
Foto eurocommpr.at
NE PROPUSTITE
