Rusija je Ujedinjenim nacijama predala zahtev za polaganje prava za deo teritorija na Arktiku, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju se navodi da Rusija traži 1,2 miliona kvadratnih kilometara na epikontinentalnom delu Arktika. Rusija, SAD, Kanada Danska, i Norveška pokušavaju da dobiju pravo na delove Arktika, gde se veruje da je smeštena četvrtina neiskorišćene nafte i gasa. Rusija je 2002. godine bila prva zemlja koja je uputila zahtev za polaganje prava nad delovima Arktika, ali su ga UN odbacile zbog nedovoljno argumenata. Novi zahtev Rusije sadrži nove podatke i argumente.
Moskva je 2007. godine simbolično zatražila pravo nad delovima Arktika, tako što je iz podmornice na Severnom polu na površinu Sevenog ledenog okeana izbacila kutiju sa ruskom zastavom. U martu 2014. godine pretenzije Rusije na deo u Ohotskom moru površine 52.000 kvadratnih kilometara su prihvaćene. Konvencija UN omogućava zemljama da prošire ekonomsku zonu, uz uslov da je morsko dno prirodni nastavak kontinentalne platforme, odnosno obalskog dela. U skladu sa Konvencijom, morske države imaju pravo da uspostavljaju ekskluzivnu ekonomsku zonu širine 200 milja od obalske linije, a u slučaju nastavka kontinentalne platforme, može da se proširi do 350 nautičkih milja ili 650 kilometara od obale, u okviru koji zemlja dobija kontrolu nad resursima. Od 2005. do 2014. godine ruski naučnici sproveli su kompleks geološko-geofizičkih istraživanja u Severnom ledenom okeanu, kako bi potkrepili revidirani zahtev uz uvažavanje preporuka Komisije.
Moskva očekuje da će zahtev početi da se razmatra na jesen. RIA Novosti podseća da su decembra 2014. godine Danska i njena autonomna teritorija Grenland predali zahtev UN za određivanje spoljne granice njihove kontinentalne platforme u Severnom ledenom okeanu, pretendujući na taj način na površinu Arktika od oko 900 kvadratnih kilometara.
