Šezdesetčetvorogodišnji Teksašanin Reks Tilerson nema diplomatsko iskustvo — čitav život radio je u naftnoj industriji, odnosno u kompaniji Ekson mobil.
Prošle godine ga je magazin Forbs smestio na 25. mesto po rejtingu najuticajnijih ljudi sveta.
"On je igrač svetske klase. Velika prednost je to što zna mnogo aktuelnih lica, i to dobro. On zaključuje velike ugovore u Rusiji, za kompaniju, ne za sebe", ovako je opisao Tilersona novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp u intervjuu televiziji Foks njuz.
Američki biznismen je poznat po tome što se zalaže za slobodnu trgovinu, za ukidanje postojeće zabrane izvoza nafte iz SAD.
Reksa Tilersona smatraju vrlo bliskim prijateljem ruskog predsednika Vladimira Putina. Oni su se upoznali još dok je predsednik Rusije bio Boris Jeljcin, u vreme kada je Amerikanac predstavljao interese kompanije Ekson mobil u Rusiji.
Ukazom predsednika Ruske Federacije 2012. godine je bio nagrađen ordenom prijateljstva. Američki biznismen je 2011. godine zaključio ugovor kojim se omogućava američkoj kompaniji pristup ruskim resursima na Arktiku, dok je ruski naftni gigant Rosnjeft dobio mogućnost da investira u projekte Ekson mobila po čitavom svetu.
To je bio jedan od najvećih rusko-američkih poslovnih ugovora u istoriji. Međutim, sankcije su omele realizaciju dogovora. Tilerson je bio otvoreni kritičar ekonomskih pritisaka na Moskvu. On je u junu bio gost Peterburškog ekonomskog foruma. S tim u vezi, zapadni mediji smatraju da bi Donald Tramp mogao da ako ne ukine sankcije Rusiji, makar daih olabavi, a naftnom sektoru možda i potpuno ukine.
Direktor Ekson mobila je više puta izjavljivao da je kompanija zainteresovana za nastavak rada zajedničke kompanije sa Rosnjeftom posle ukidanja sankcija.
Ekson mobil je zbog uvođenja sankcija zamrznuo devet od deset zajedničkih projekata sa Rosnjeftom, uključujući istraživanje i potencijalnu proizvodnju u Crnom moru, na Arktiku i zapadnom Sibiru. Kompanija je procenila gubitke od antiruskih sankcija na milijardu dolara.
Ekson mobil je direktni potomak kompanije Standard oil, koju je pre 140 godina osnovao Džon Rokfeler. Ona je stvorena 1999. godine spajanjem dve najveće američke naftne kompanije Ekson i Mobil.
Standard oil je bio osnovan 1870. godine i brzo je monopolizovao naftnu industriju SAD. Do 1880. godine, zahvaljujući mnogobrojnim malim i srednjim spajanjem, u rukama Rokfelera se našlo 95 odsto proizvodnje nafte u Americi.
Iz tog razloga, američka Vlada je donela poznati antimonopolski zakon Šermana 1911. godine. Rokfeler je reagovao na to podelivši Standard oil na 34 manje kompanije. Dve od njih su bile Džerzi standard, kasnija Ekson, i Sokoni, kasnija Mobil.
I danas su Rokfeleri uticajni akcionari Ekson mobila, iako je teško navesti koliki je njihov udeo u kapitalu kompanije, pošto je porodičnim fondovima podeljen između mnogobrojnih. Kompanija Ekson mobil u Vašingtonu upravlja jednom od najvećih lobističkih struktura koja ima ugovore sa preko dvadeset bivših senatora i članova Predstavničkog doma.
"Ta korporacija je toliko velika i moćna da vodi ozbiljnu sopstvenu spoljnu politiku… Ona se nekad poklapa sa interesima SAD, a nekad ne", piše Njujork tajms u recenziji knjige Stiva Kola o Ekson mobil - Privatna imperija.
Da li će i Reks Tolerson zaista i postati državni sekretar SAD, saznaćemo naredne nedelje.
(Sputnjik)
