SARAJEVO - Nemačka bi građanima zemalja zapadnog Balkana uskoro mogla da olakša dobijanje legalnih radnih dozvola u toj zemlji, javljaju nemački mediji.
Dve vodeće stranke u Nemačkoj SPD i CDU uskoro bi mogle da nađu zajednički jezik o predlogu nemačkih socijaldemokrata o olakšanom dobijanju legalnih radnih dozvola za građane zemalja zapadnog Balkana, među kojima je i Bosna i Hercegovina.
Nemački list Die Zeit naveo je da postoje indicije da bi CDU mogao da podrži taj predlog, budući da je potpredsednik ove stranke Volker Bouffier istakao da bi se izdavanjem nemačkih radnih dozvola moglo pomoći ljudima sa zapadnog Balkana koji zahteve za azil podnose upravo iz ekonomskih razloga.
Šef Odseka za domaće tržište rada Agencije za rad i zapošljavanje BiH Siniša Veselinović smatra da je sve to još političko prepucavanje stranaka u Nemačkoj.
"Generalno, BiH bi odgovarao svaki sporazum o zapošljavanju radnika koji su deficitarni u Nemačkoj, a kojih ima na evidencijama nezaposlenih u BiH, jer bi tada bila regulisana prava radnika iz BiH koji bi odlazili na rad u SR Nemačku i radnici bi imali garancije u slučaju eventualnih problema koji bi se pojavili prilikom zapošljavanja", rekao je Veselinović za Fenu.
Eventualno prihvatanje tog predloga, po njegovom mišljenju, dugoročno bi značilo da bi se povećao odliv radne snage iz BiH u Nemačku i to radne snage s radnim iskustvom i već zaposlenih mladih ljudi.
Analitičar u oblasti ekonomije i menadžmenta i stručnjak za tržište rada Erol Mujanović ocenjuje da je ova inicijativa potpuno logična i razumljiva gledajući iz perspektive odlično organizovane i ekonomski razvijene Nemačke, te imajući u vidu globalni rat za talente na tržištu rada koji su deficitarni.
"Nemačka ima veliki broj deficitarnih zanimanja i na hiljade radnih mesta koje mora hitno da popuni stranim državljanima, a s obzirom na prethodna iskustva i postojeće odnose zemlje iz regiona i njihova radna snaga su jedan od prirodnih izbora. Setićete se da gotovo isti dan kada su izbili veliki protesti u Grčkoj pre nekoliko godina, dok su gorele zgrade i automobili širom Atine, hedhanting kompanije iz Australije i Kanade pokušavale su istovremeno da regrutuju što veći broj inženjera i doktora iz Grčke jer se bore za konkurentnost sopstvenih ekonomija, a u tom kontekstu ljudski potencijal je ključna karika", kazao je Mujanović.
Po njegovom mišljenju, nemački predlog još je jedan od dokaza da izuzetno kvalitetan radni kadar iz BiH može naći svoje mesto i na najkonkuretnijim tržištima na svetu.
Njemačka bi tako istovremeno smanjila broj kako azilanata, tako i radnika koji ilegalno rade u toj zemlji i to je također u interesu Njemačke i samih radnika koji su u takvoj situaciji.
"Mislim da će vrata ostati i dalje zatvorena za sav kadar iz BiH koji Nemačka ne smatra potrebnim, a s druge strane adekvatna radna snaga i oni najbolji u zanimanjima koja Nemačkoj budu potrebna moći će još brže dobiti radne dozvole. Za bh. građane ovo se čini kao dobra vest, pogotovo za one najkonkonkurentnije, dok se za BiH kao državu radi o manje dobroj vesti jer bi najbolji kadar imao još jednu dodatnu inicijativu da napusti zemlju", ocijenio je Mujanović.
Prema navodima nemačkih medija, lider SPD-a i ministar privrede Nemačke Zigmar Gabrijel razgovarao je nedavno sa čelnicima vlada nemačkih pokrajina u vezi s pripremljenim dokumentom "Osnovi socijaldemokratske politike prema izbeglicama“ u kome se obrazlaže razlog za ubrzanje radnih dozvola za građane zemalja zapadnog Balkana.
Prema tom dokumentu, zemlje našeg regiona takođe bi trebalo da dobiju status sigurnih zemalja da bi se obrada zahteva za azil ubrzala. Nakon toga građanima ovih zemalja trebalo bi da se omogući lakše dobikjanje radnih dozvola ako mogu da dokažu da imaju radni ugovor u Nemačkoj sa zagarantovanom platom od minimalno 1.460 evra mesečno.
