Na vest Stručnog kolegijuma Ministarstva odbrane BiH da su 23 lokacije perspektivne vojne imovine uknjižene na Bosnu i Hercegovinu, odnosno u posed ovog ministarstva, stigao je i odgovor iz Vlade RS - nijedna vojna lokacija koja se nalazi na području Republike Srpske neće biti uknjižena na državu BiH!
Od ukupno 63 perspektivne vojne lokacije koje je evidentiralo Predsedništvo BiH na teritoriji oba entiteta, 23 se nalaze u Srpskoj. Ova uknjižena, na području su Federacije, koja se dobrovoljno "odrekla" imovine u korist BiH.
S druge strane, lokacije poput kasarne i poligona na Manjači, kasarni u Han Pjesku, Kalinoviku, Bileći, kao i kasarna Kozara u Banjaluci, mogu biti samo vlasništvo Republike Srpske, kao i svi drugi vojni objekti koji se nalaze na području RS i oko toga nema rasprave, jasan je stav iz Vlade RS.
Nikola Kovačević, pomoćnik ministra pravde RS za pitanja imovine i dugogodišnji član Komisije Saveta ministara BiH za rešavanja vojne imovine, kaže da se pitanje vojne imovine može regulisati samo zakonom na nivou BiH i uz podršku Vlade RS, nikako drugačije.
- Vojna imovina se ne može knjižiti na BiH bez saglasnosti entiteta. Republika Srpska je jasno dala do znanja da neće dozvoliti knjiženje imovine na području Srpske na državu BiH. Ukoliko bi Vlada RS dopustila da se knjiži vojna imovina sa područja Srpske na nivo BiH, to bi dovelo do otimanja velikog dela površine Republike Srpske. Samo Manjača ima površinu kao neki gradovi u Srpskoj. Ovo je neprihvatljivo u svakom smislu. U Dejtonskom sporazumu je jasno definisana površina Republike Srpske i prepisivanje vojne imovine sa područja Srpske na državu BiH značilo bi otimanje teritorije RS - pojašnjava Kovačević.
- Oružane snage BiH mogu da koriste za svoje potrebe određene lokacije i na teritoriji Srpske, to nije sporno, ali vlasništvo nad tim objektima mora imati RS, i to se ne može dovoditi u pitanje - pojašnjava Kovačević.
Dušanka Majkić, poslanik SNSD u Parlamentu BiH, kaže da se samo usvajanjem Zakona o vojnoj imovini BiH može rešiti pitanje vlasništva vojnih objekata.
- Onog momenta kad dođe do smanjenja vojnog potencijala u BiH, vojna imovina se vraća entitetu koji ih je ustupio na korišćenje. To bi trebalo da bude cilj zakona. Bošnjaci smatraju da sve to treba da pripadne državi BiH. Od toga nema ništa i zbog ovog stava nije ni usvojen zakon na državnom nivou - ističe Majkićeva.
U nekoliko navrata su održavani sastanci Vlade RS i Vlade FBiH da se reši ovo pitanje, ali Bošnjaci nisu odstupali od stava da se sva vojna imovina mora uknjižiti na državu Bosne i Hercegovine. (Ne)rešavanje pitanja vojne imovine u BiH jedno je od glavnih kočnica na putu BiH prema NATO alijansi.On podseća da je Sud BiH doneo odluku da kasarna u Han Pijesku bude prepisana na državu BiH, ali ona nije mogla da se primeni u praksi, jer je to teritorija Republike Srpske.
