Noć pred smrt, Veljko je svojoj porodici napisao pismo. Original je spaljen po naredbi suda, ali se tamničar sažalio i pre nego što ga je zapalio, prepisao ga je.
Prenosimo deo pisma:
“Kada primiš ovo pismo, moj duh lebdeće nad Tobom i našim čedom, milom Nadom. Tvoj Veljko ostaviće ovu “dolinu suza”, a ništa nema da ostavi tebi, mila moja, i našem detetu, nego svoju neizmernu ljubav prema nama. Dušo, poslednja moja misao biće upućena vama, mojim najmilijima. Ne tuguj mnogo, ne žalosti se. Tako je moralo biti.
Preda mnom na stolu leže slike Tvoje i Nadine, ja vas ljubim, a neki unutrašnji glas mi šapće, da će vas posle moje tragedije pratiti sreća i blagoslov Božji. Budite sretni, a vreme će izlečiti i ovu tešku ranu. Mila moja ja poznajem život i predviđam da ćeš ti hrabro koračati kroz njega i krčiti trnovite staze kojim ćete stupati.
Ali dušo, ako bi put bio isuviše trnovit da ne bi dostojalo Tvoje snage da ga krčiš, potraži druga koji će Te razumeti, kao što sam Te ja razumevao, pa s njime udruži svoj život. Od mene, neka Ti je prosto. Ti si zaslužila da budeš sretna.
Kada naša Nada odraste i mogne razumeti, ispričaj joj sve o njenom ocu. Držim da će me razumeti i oprostiti svome ocu što je osirotila. Da, ja tražim i molim njen oproštaj, jer nisam prema njoj izvršio roditeljsku dužnost. Ti ćeš reći milom čedu: tvoj tata je tebe voleo više nego svoj život, ljubio te i nosio kada si bila mala, o tebi je mislio i dan i noć.
Neizmerno vas voli i ljubi vaš tata. Neka vas Gospod blagoslovi. Molite se njemu, da mi bude milostiv.”
Veljko Čubrilović je rođen 6. juna 1886. godine, u Gradišci. Školovao se i radio u Novom Sadu, Somboru, Tuzli, gde se oženio Jovankom Adamović.
Bračni par Čubrilović 1910. godine dolazi u Priboj, gde je Veljko radio kao profesor i gde se rodila njihova ćerka Nada. Zajedno sa bratom Vasom bio je pripadnik Mlade Bosne.
