U dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti navode se razgovori od 14. juna 1995. godine. Dokumenta su objavljena na sajtu Predsedničke biblioteke u Litl Roku i tiču se razgovora Klintona sa Širakom. Širak izražava Klintonu zabrinutost da Armija BiH pokreće ofenzivu protiv Srba koja bi mogla ugroziti trupe UN i govori mu da je zabrinut.
Clinton mu odgovara da "i treba biti zabrinut", i da je i "on sam zabrinut", te da su Bošnjacima "više puta" govorili da ne pokreću akcije i dodao da je državni sekretar Voren Kristofer upozorio Harisa Silajdžića na "ozbiljne posledice", jer bi mogli ugroziti trupe UN i isprovocirati Srbe na jače granatiranje Sarajeva.
"Oni su stvarno uvereni da mogu poraziti Srbe i da nas mogu prisiliti da podignemo embargo na oružje. Oni veruju da mogu dobiti teško naoružanje koje mogu iskoristiti protiv bosanskih Srba i nadjačati ih artiljerijom. Naša vojska veruje da je to apsolutno pogrešan potez i to smo im više puta rekli", rekao je Klinton.
Na Širakovu opasku da "izgleda da embargo ne funkcioniše" i da "oni već dobijaju teško oružje", Klinton je izbegao odgovor i rekao da Bošnjaci veruju da mogu prisiliti Kongres na jednostrano ukidanje embarga, te je Širaku najavio da će on sam staviti veto ako do toga dođe.
Širak je onda napomenuo Klintonu da Bošnjaci planiraju pokrenuti akciju za vreme samita G7, a Klinton je odgovorio da "samo pokušavaju privući pažnju sveta" i "pritisnuti" učesnike razgovora na samitu.
"Ali, ako oni pokrenu ofenzivu, Rusi neće kriviti Srbe ako budu reagovali", rekao je Klinton.
Kristofer je dodao da obaveštajni podaci pokazuju da Armija BiH neće biti spremna do početka samita, na šta je Klinton odgovorio da im to ostavlja vremena da ih odgovore od akcije.
"Silajdžiću sam rekao da ako krenu, da su prepušteni sami sebi i da ih nećemo spasavati ako dobiju po nosu", rekao je Kristofer.
Razgovor je onda nastavljen na temu izglasavanja rezolucije u Ujedinjenim nacijama o angažovanju Snaga UN za brzi odgovor, na čemu je insistirao Širak.
Klinton je, pak, rekao da je i on za angažovanje UN, ali da Kongres ne želi da odobri finansiranje misije, pa je predložio da se glasanje odloži dok Kongres ne odobri novac, na šta je Širak rekao da bi on radije da se rezolucija izglasa sada, a da se s Kongresom razgovara nakon toga.
Clinton je rekao da bi on time prezueo politički rizik da obeća nešto što ne može da garantuje da može isfinansirati i dodao da ima puno problema sa kongresnim liderima, pogotovo sa senatorom Bobom Dolom.
"Od mog prvog dana u Beloj kući Dol je konstantno ohrabrivao bosansku vladu da ignoriše sve što ja radim. Gurao je vlastitu strategiju da podigne embargo na oružje. Danas, kad ga vidiš, reci mu što ti misliš o ukidanju embarga na oružje", rekao je Klinton.
Ono što se do sada iz dokumenta amoglo videti je da Klintonova administracija uopšte nije verovala UN, i nastojali su što više aktivnosti prebaciti na NATO. Jedna od stvari na kojoj su insistirali je da vojni aspekti Dejtona budu u nadležnosti NATO, a ne UN.
Osim toga, na sastancima koje su imali uvek su isticali da će pokušati pomoći Bošnjacima koje su smatrali jedinom pravom žrtvom rata, ali su pred Evropljanima nastojali pokazati da su neutralni. Takođe, treba napomenuti da Klinton nikada nije želeo jednostrano ukidanje embarga Bošnjacima na oružje, jer je znao da bi time ugrozio savezništvo Amerike i Evrope.
Širakove izjave o Miloševiću i dalje tajna
Zanimljivo je da su sve Širakove izjave u razgovoru sa Klintonom koje se tiču Miloševića i dalje prekrivene oznakom državne tajne.
Kada ti delovi budu otkriveni, znaće se kakav je točno odnos Širak imao sa predsednikom Jugoslavije.
(Nezavisne)
