Dete je iz mešanog braka, majka katolik, otac pravoslavac, on kosmopolita. U petnaestoj godini počeo je redovno da odlazi na mise i hodočašća.
"U tim druženju sa mlađim sveštenicima osetio sam Božiji poziv", kaže danas.
Skoro šest godina redovno je posećivao crkvu, a ostalo vreme provodio školujući se, izlazeći i provodeći se kao većina mladih ljudi. Oprobao se i u manekenskim vodama. Po završetku srednje škole u Zenici, sanjao je da bude svetski model. Imao je sve predispozicije za to. Na modnim pistama Sarajeva, Zagreba, Beča, Pariza... skretao je pažnju na sebe. Njegovo lice bilo je prepoznatljivo u mnogim projektima i kampanjama. Nosio je kreacije mnogih modnih marki, između ostalog i italijansku marku "Gas". Ova modna kuća čak mu je nudila ugovor da se preseli u Milano i počne sa svetskom slavom.
"Čovek samo snuje, a Bog određuje!", ističe don Stavnjak i dodaje da je to bilo lepo i pozitivno životno iskustvo za njega, ali ipak nedovoljno da bi ga ispunilo i ostvarilo do kraja u njegovom životu.
Posle mladalačkog zanosa, sudbina je htela da svi ti tadašnji planovi i snovi krenu u drugom pravcu. Umesto studija modnog dizajna, upisao je teologiju. Kaže da su na takvu njegovu odluku mnogi gledali s čuđenjem, mnogo ih je i sumnjalo da će istrajati na tom putu.
No, istrajao je i u redovnom roku položio sve ispite. Za sveštenika je zaređen 8. jula 2006. godine u sarajevskoj Katedrali, a već sutradan je slavio svoju mladu misu u rodnoj župi Crkvice u Zenici. Kaže da tu misu nikad neće zaboraviti, jer ga je slušalo više od hiljadu ljudi svih vera. Neke komšije su plakale.
"Čudni su putevi Gospodnji", kratko kaže Slaviša, a osmeh zadovoljstva, sreće i ponosa ne silazi mu s lica.
Upravo taj osmeh, jednostavnost i neposrednost čine ga posebnim. Nenametljiv je, komunikativan i veseljak. Veoma lako i jednostavno uspostavlja kontakte sa svim ljudima. U crkvi je odgovoran i discipliniran, a izvan crkve veseljak. Za njega kažu da je narodni sveštenik. Gde god se pojavi, svi žele da ga zagrle, zahvale mu se ili ga daruju.Tako je bilo u Prozoru, gde je bio i veroučitelj, pa u kreševskoj župi Deževice, gde je obnovio skoro zamrlu župu, a posle toga u Vitezu negovao bolesne. Otada su ga prozvali svetovnim sveštenikom. Danas radi u austrijskom Leobenu.
Iako nije ostvario san da postane modni dizajner i dalje prati modne trendove, kao i sve sportske i kulturne manifestacije. U slobodno vreme ide na fudbalske utakmice, u pozorište, na koncerte ili u diskoteku. Bio je glavna duhovna podrška Miroslavu Ćiri Blaževiću kada je vodio fudbalsku reprezentaciju Bosne i Hercegovine, voli da potazgovara s Emirom Hadžihafizbegovićem, ali i da zapeva i zaigra na nastupima Ane Bekute, Lepe Brene, Halida Bešlića, Zorice Brunclik, Dragane Mirković, Hanke Paldum.
" Ne vidim ništa grešno zbog ovakvog mog života. Danas mnogi doživljavaju sveštenike na iskrivljen i pogrešan način, kao da imaju rogovre i plaše svet paklom. Istina, uvek ima pojedinaca zbog kojih svi budu na tapetu, ali ne treba stvari generalizovati. Mi smo poslani za narod i iz naroda smo uzeti", smatra don Slaviša. Dodaje da kao sveštenik mora da bude uz narod i s narodom.
"Istina je da se naš život treba da se razlikuje od života običnih ljudi, ali to je nekada veoma teško, jer je način života koji živimo, postao moderan i zahteva od nas da se prilagodimo koliko god je moguće u sadašnjem trenutku", naglašava ovaj neobični sveštenik, kom je sveštenička odora ipak postala draža od bilo koje poznate modne marke.
Don Stavnjaku nije strano ni da se uhvatiti u kolo ili zapevati. Do sada je, kaže, imao pedesetak crkvenih venčanja. Nakon što obavi protokolarne ceremonije, na početku slavlja obavezno uzima mikrofon i otpjeva bar dve pesme - "Nikada se promeniti neću" i "Nije život jedna žena".
"Pesma je pesma. Ko peva, zlo ne misli" - kažer Slaviša.
(avaz.ba)
