Okvirni sporazum potpisan je u američkoj vojnoj bazi "Rajt Peterson" u američkom gradiću Dejton, u državi Ohajo, 21. Novembra 1995, a ozvaničen je 14. decembra iste godine u Parizu, pa ga zovu još Parisko-dejtonski mirovni sporazum. U prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, potpislali su ga predsednici Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 posto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, uz uspostavljanja Distrikta Brčko, koji praktično spaja zapadni i istočni deo Srpske. Dejtonski sporazum je najveća ovlašćena dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.
Dejtonski sporazum bio je kulminacija šatl-diplomatije, koju je počeo američki diplomata Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD. Ovaj dokument je BiH doneo prekid rata, a u međuvremenu je pretrpeo stotinjak promena. Danas, po mišljenju dela međunarodnih zvaničnika, vreme je za njegovu reviziju kojoj se, međutim, protive Srbi. Bošnjaci se zalažu za ukidanje RS i centralizaciju vlasti u Sarajevu, dok Hrvati smatraju da su dosadašnjim promenama obespravljeni, te da Hrvati treba da dobiju svoj entitet sa glavnim sedištem u Mostaru.
Srbija podržava Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet BiH, a srpski premijer Aleksandar Vučić upozorio je nedavno da onaj ko pokušava da "raspakuje" Dejtonski mirovni sporazum, pravi problem svima bez obzira što, kako je rekao, taj sporazum nije idealan.
"Plašim se svega i svačega ako to neko bude pokušao. Srbja ima obavezu kao potpisnicima Dejtonskog sporazuma, ali i zato jer ima svoj narod preko Drine. Zato je naše da uradimo sve da smanjimo tenzije, rekao je premijer.
Aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je da promene Dejtonskog sporazuma neće biti, osim ako se narodi u BiH o tome dogovore.
"Nemoguće je ponovo sastaviti istu ekipu zemalja, učesnika i da svi imaju iste poglede i stavove. Otvaranje teme promene Dejtonskog mirovnog sporazuma znači afirmaciju tri potpuno različite vizije BiH", upozorava Ivanić. Jedna vizija je, precizira on, dominantno u Sarajevu i podrazumeva BiH bez entiteta, druga je u Banjaluci i podrazumeva nezavisnu Republiku Srpsku ako je moguće, dok je treća u Mostaru, a odnosi se na uspostavljanje trećeg entiteta ili neke posebne institucije za predstavnike hrvatskog naroda.
"Ako to otvorimo, dobijate ponovo neku vrstu sukoba koji su postojali još od pre rata i automatski nastavak ratnih ciljeva eventualnim političkim sredstvima. To je potpuno pogrešno", rekao je Ivanić povodom 21 godine od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. On ne misli da postoji međunarodna saglasnost o tome da se stvari mogu promenti i da postoji jedinstven pogled međunarodnih ključnih faktora kako bi prema takozvanom "Dejtonu dva" BiH trebalo da izgleda.
"Jasno je da to niko neće", rekao je Ivanić.
Da je nerealno i krajnje štetno bilo kakvo dalje eksperimentisanje sa strukturom koju je ovaj sporazum uspostavio, smatra i premijerka RS Željka Cvijanović. Ona je, povodom 21. godišnjice od potpisivanja Dejtona, poručila je Vlada RS čvrsto opredeljena da zaštiti nadležnosti Srpske, da se odupre svim izazovima i da nastavi da vodi odgovornu, odlučnu i nenasilnu politiku da bi zaštitila prava svojih građana legitimnim, zakonskim i demokratskim metodama. Smatra i da su su nezakonite promene ustavne stukture, koje su sproveli visoki predstavnici svojim nametnutim odlukama, dovele upravo do onih devijacija i problema koje je sporazum nastojao da spreči.
Inače, u RS se dan usvajanja Dejtona obeležava kao praznik I neradni je dan. Priče o Dejtonu dva, međutim, ne prestaju. Tokom prve zvanične posete hrvatskog premijera Andreja Plenković Sarajevu i Mostaru za evropski put BiH i ravnopravnost bosanskohercegovačkih Hrvata, on je najavio da će evropski put BiH prioritet spoljne politike njegove zemlje, ali I ravnopravnost hrvatskog naroda koji tu živi .Plenković je rekao da veruje da bi BiH trebalo da bude funkcionalna država, a Hrvati ravnopravni sa druga dva konstitutivna naroda. A, prema njegovom uverenju, to je moguće uz ustavnu reform BiH.
Plenković je podsetio da su hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu, među kojima je bio I on, poručivali da je vreme za "nadogradnju Dejtonskog okvira" za šta je nužna "ustavna reforma zasnovana na načelima federalizma, decentralizacije, supsidijarnosti i legitimnog predstavljanja".
