Aleksandar Anjoli, šezdesetpetogodišnji Sarajlija italijanskog porekla, dva puta godišnje, od 1975. do 1978. godine, bio je lično obezbeđenje drugu Starom dok je ovaj lovio po velikim lovištima oko Bugojna. Sa nostalgijom u glasu i pogledom uprtim u daljinu, Aleksandar se priseća njemu dragih detalja. Počinje s anegdotom.
Tadašnji bh. političari sa Titom pozirali su jedne prilike fotografu ispred kože medveda kapitalca, koja je bila okačena na zidu. Ne treba napominjati da je medu ustrelio baš Josip Broz. – Da bi opustio malo atmosferu, Tito se, prije nego što je blicnulo, našalio na njemu svojstven način, priseća se Anjoli.
"Drugovi i drugarice, upravo sam dobio vijest da je drug Nikolaj Čaušesku na Karpatima ulovio većeg medveda od ovog na zidu. Šta vi mislite da ovog našeg malo rastegnemo kako bi i dalje bio najveći ulovljeni medved u Evropi?" Tito je uživao u lovu. Imao je uvek tri puške, ali najdraža mu je bila vinčesterka. Imao je, tvrdi Anjoli, i standardnu proceduru pripreme pred odlazak u lov. Broz bi ustao ujutro oko četiri sata, da bi proverio kakvo će vreme biti taj dan. Onda bi prošetao oko vile Gorica, na terasi popio kafu, zapalio kubu i listao štampu. Potom bi odmah u blizini vile isprobao oružje.
Zanimljivo je da je štampa za Tita u vilu Gorica stizala helikopterom, a cigare direktno od Fidela Kastra. Anjoli se sjeća da su cigare bile zapakovane u aluminijsku ambalažu na kojoj je pisalo: Titu od Kastra. – Kada bi odlazio iz Bugojna, podijelio bi cigare koje ne bi popušio. Zahvaljujući njima toliko puta mi je u ovom poslednjem ratu Tito pao na um. Te suvenire sam u ratu sjeckao, motao u papir i pušio. Aleksandar Anjoli nije slučajno bio u Titovom obezbjeđenju. Tada je radio u Službi državne bezbednosti. Oni koji su bili u blizini Tita kuhari, konobari, krojači… nisu nasumice birani. Anjoli tvrdi da su po hiljadu puta proveravani. Takvu proceduru je i sam prošao. Možda mu je olakšavajuća okolnost bila i to što je svojevremeno bio najmlađi sekretar SKJ. Imao je samo 19 godina.
Prisjećajući se starih vremena, Anjoli nije mogao da ne spomene i Titove pudlice. One male, bele, čupave koje se mogu videti i na nekoliko fotografija Tita s Jovankom Broz. Elem, kada bi se Tito vraćao iz lovišta i pre nego što bi bio u vidokrugu, pudlice bi se počele čudno ponašati. Anjoli navodi da su pudlica znale, kada im priđe Tito, i po dva metra skakati u vis od sreće. Nije siguran da su Titovi ordonansi bili tako srećni.
Doznao je Anjoli slučajno i da Tito u novčaniku nije imao para. Kada je Tito jednom krenuo za Livno, u jednom trenutku se setio da je zaboravio novčanik. To je bio razlog da se jedno vozilo iz kolone izdvoji i vrati nazad prema rezidenciji. Čovjek koji je bio poslan po novčanik bio je radoznao i zavirio u njega. "U novčaniku je bila samo partijska knjižica, lična karta i još neki lični dokumenti".
E, sad kad se Anjoli sjeti Tita i tog vremena, pa počne upoređivati s današnjim političarima i današnjim vremenom, bude mu teško. Uzdahne i kaže ma ni do kolena mu nisu. Zato i priča o njemu stalno. Ali, nešto čuva i za sebe. – Neke stvari još ne treba pričati, a možda nikada neće ni biti ispričane.
Aleksandar Anjoli, kao i njegov deda, otac i sin, rođen je u Sarajevu. Njegov pradeda i prababa došli su u Sarajevo iz Italije, oblast Beulo, komuna Deladikadire. Nikada, mada je putovao kroz Italiju, Aleksandar nije svratio u spomenutu komunu u kojoj se svi prezivaju Anjoli.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Doznajemo
Foto: Profimedia
