Granična policija BiH preduzela je tokom ove godine mere prema više od 6.000 državljana visokog migracionog rizika na području istočne Hercegovine, Zvornika i Višegrada, ali njihov direktor, Zoran Galić, kaže da i dalje nedostaje 500 policajaca koji bi direktno bili uključeni u poslove sprečavanja ilegalnih migracija.
Osim odvraćanja od ilegalnog prelaska granice, Granična policija BiH u kontinuitetu je nadzirala, kontrolisala i organizovala zajedničke punktove i patrole sa policijom susednih zemalja, kaže on.
"Od ilegalnog prelaska odvraćeno je 4.006 lica, a 2.007 lica otkriveno je neposredno posle ilegalnog prelaska granice. Najviše migranata u BiH dolazi iz Severne Afrike, Azije, Bliskog istoka i samoproglašenog Kosova, među njima ima i lica iz ranjivih kategorija kao što su deca, trudnice, bolesne osobe", istakao je Galić.
Iza dolaska većeg broja migranata kriju se veliki bezbednosni problemi i ako vlasti iz Sarajeva dozvole da BiH preplave migranti, to će nesumnjivo imati dalekosežne i negativne posljedice, smatra profesor na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu Srđan Perišić.
"Vlasti u Sarajevu su se neozbiljno i nespremno uhvatile u koštac sa ovim problemom, posebno imajući u vidu bezbednosni aspekt, dok je Vlada Republike Srpske blagovremeno uočila problem i donela niz mera, kojima pokušava da zaštiti svoje građane", naveo je Perišić.
Najveća odgovornost zbog migracione krize je na zajedničkim institucijama, poručuje predsednik Milorad Dodik.
"Zajedničke institucije su izgubljene, "otaljavaju" svoj posao kada je priča sa migratima u pitanju. Što se tiče migrantske krize, mi smo i ranije upozoravali. Mnogo ranije je trebalo obezbijediti granice i pratiti stanje u regionu", naglašava Dodik.
Da su ilegalne migracije veliki problem, ukazuju i iz Ujedinjene Srpske. Za takvu situaciju krive Savet ministara, koji je, tvrde, nesposoban da se suoči sa migrantskom krizom i smatraju da do izbora treba formirati tehnički saziv. Predsednik stranke Nenad Stevandić podsetio je na stav Evropske komisije, prema kojem neće biti dozvoljen masovan priliv izbeglica kao 2015. godine, i da su spoljne granice Evropske unije potpuno zatvorene, zbog čega bi BiH mogla postati svojevrstan migracioni logor.
"Neverovatno je da ministar bezbednosti 5. juna izjavi da su migranti našli nove, do sad njima nepoznate rute", kaže Stevandić.
"Ukoliko oni nisu sposobni da reše taj problem, onda nadležnost treba vratiti entitetima, jer su oni to bolje radili dok su bili u njihovoj moći", navodi Milan Petković, zamenik predsednika Ujedinjene Srpske.
Pored migrantske krize, postoji još mnogo razloga da se traži smena Saveta ministara BiH, koji sve manje liči na ozbiljnu instituciju, s obzirom na političko nedelovanje i nesnalaženje, poručila je premijerka Željka Cvijanović.
"Meni je bilo prirodno da su oni davno podneli ostavke, onda kada su pod blokadom držali 750 miliona KM, koje su uskratili građanima i institucijama Srpske. Da se tako nisu ponašali, mnogi infrastrukturni projekti davno bi bili započeti ili bi bila nastavljena njihova realizacija", smatra Cvijanovićeva.
Ako migranti budu pristizali ovim tempom, što je izvesno, do kraja godine u BiH će ih biti više od 20.000, upozoravaju analitičari. Tvrde da nije reč o izbeglicama, već migrantskom džihadu. Usaglašeno suzbijanje svim sredstvima nije samo pravo i obaveza Beograda i Banjaluke, već i egzistencijalno pitanje, zaključuju stručnjaci.
Kurir.rs/RTRS
Foto: EPA/Ilustracija
NE PROPUSTITE
