Zajedno su proveli devet godina. To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima ni njihovim roditeljima.
Kada je počeo rat 1992. godine, Boškovi roditelji otišli su iz Sarajeva. Majka Rada molila ga je da krene s njom, ali on nije želeo da ostavi svoju Admiru. Verovali su da će se rat brzo završiti i da će dobro pobediti.Nažalost, nisu dočekali kraj.
Bošku je život postao težak u Sarajevu. Neki kažu da su ga psihički maltretirali. Admira i on su shvatili da žele da sačuvaju svoju ljubav i odu van Sarajeva.
U maju 1993. godine između Vojske RS i Armije RBiH dogovoreno je da će ovaj par biti pušten na drugu stranu, odnosno da će moći preko Vrbanja mosta preći na Grbavicu.
Admirina majka Nejra je plakala, a otac Zijo nije hteo da govori jer se nije slagao s tim da krenu. Ali, Admira nije želela da ostavi Boška. Krenuli su 18. maja 1993. godine.
Američki reporter Kurt Šork, koji je svetu prenio priču o njihovoj tragičnoj ljubavi, 1993. godine za Rojters je napisao da su se zvaničnici obe strane složili da ih puste da pređu liniju razgraničenja.
"Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obje strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, neko ih je pogodio", napisao je Šork.
Snajperski hitac pogodio je prvo Boška, koji je odmah izdahnuo. Drugi metak je pogodio Admiru koja je, iako smrtno ranjena, smogla snage da dopuže do svog Boška, zagrlila ga je i izdahnula.
Ova slika obišla je ceo svet, a CNN ih je nazvao sarajevskim Romeom i Julijom. Njihova zagrljena tela sa ulice su sklonjena tek osmi dan. Sahranjeni su na groblju u Lukavici. Nakon rata, 1996. godine, po želji Admirinih roditelja, njihova tela su prebačena u Sarajevo i sahranjena na groblju Lav. Istraga o ubistvu Admire i Boška nikada nije vođena i njihov ubica nikada nije otkriven.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Screenshot
NE PROPUSTITE
